Obmana i smrtonosnost propovedanja prosperiteta

Kada čitam o crkvama koje propovedaju prosperitet, moj odgovor je: „Da nisam već u hrišćanstvu, ne bih želeo ni da budem.“ Drugim rečima, ako je to Isusova poruka, onda ‘ne, hvala’.
Privlačenje ljudi Hristu kako bi postali bogati donosi obmanu i smrt. Obmanu zbog toga što, kada nas je sam Isus pozvao, rekao je stvari poput ovih: „Nijedan od vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može da bude moj učenik“ (Luka 14,33); smrt – zbog toga što čežnja za bogatstvom „sunovraćuje ljude u propast i uništenje“ (1. Timoteju 6,9). Dakle, ovo je moja molba propovednicima evanđelja.

​1. Ne razvijajte filozofiju službe koja će ljudima otežati ulazak u nebo.
Isus je rekao: „Kako je teško imućnima da uđu u Božije carstvo.“ Njegovi učenici su bili zapanjeni, kao što bi mnogi u pokretu „prosperiteta“ trebalo da budu. Isus nastavlja i čini njihovu zapanjenost još većom kad kaže: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božije carstvo.“ Oni odgovaraju u neverici: „Pa ko onda može da se spase?“ Isus kaže: „Ljudima je to nemoguće, ali Bogu nije, jer Bogu je sve moguće“ (Marko 10,23-27). Moje pitanje propovednicima prosperiteta je: zašto bi ste želeli da u srži vaše službe bude nešto što ljudima otežava ulazak u raj?

2.Ne razvijajte filozofiju službe koja u ljudima rasplamsava samoubilačke želje.
Pavle je rekao: „A pobožnost i jeste velika dobit ako je čovek zadovoljan onim što ima. Jer, mi na svet ništa nismo doneli, pa tako ništa ne možemo odneti. Pa ako imamo hranu i odeću, budimo time zadovoljni.“ Međutim, onda je dao upozorenje protiv želje za bogatstvom, i kao implikaciju toga, upozorio na propovednike koji podstiču želju za bogatstvom, umesto da pomognu ljudima da je se reše. „A oni koji žele da se obogate, padaju u iskušenje i zamku i javljaju im se mnoge nerazmne i štetne želje koje ljude sunovraćuju u propast i uništenje. Jer, srebroljublje je koren svih zala. Neki su, odavši mu se, odlutali od vere i sami sebi pričinili mnogo muke“ (1. Timoteju 6,6-10).
Dakle, moje pitanje propovednicima prosperiteta je: „Zašto bi ste želeli da razvijete službu koja ohrabruje ljude da sebi pričinjavaju mnoge muke i sunovraćuje ih u propast i uništenje?“

3. Ne razvijajte filozofiju službe koja podstiče podložnost moljcu i rđi.
Isus upozorava protiv napora da zgrćemo blago na zemlji, odnosno, govori nam da dajemo, a ne da zadržavamo. „Ne zgrćite sebi blago na zemlji, gde moljci i rđa nagrizaju i gde lopovi provaljuju i kradu. Nego, zgrćite sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne nagrizaju i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu“ (Matej 6, 19-20).
Svi mi naravno posedujemo nešto, ali pošto svi duboko u sebi imamo sklonost prema pohlepi, zašto bi smo fokus sa Isusa, okrenuli prema sebi?

4. Ne razvijajte filozofiju službe koja naporan rad čini sredstvom nagomilavanja bogatstva.
Pavle je rekao da ne bi trebalo da krademo. Alternativa je bila naporan rad svojim rukama. Međutim, glavna svrha nije bila samo nagomilavanje ili posedovanje. Svrha je bila posedovanje radi davanja. „Ko je krao, neka više ne krade, nego neka radije vredno radi, čineći dobro svojim rukama, da bi imao šta da podeli s onim ko oskudeva“ (Efescima 4,28). Ovo nije opravdanje za to da neko bude bogat u cilju da više daje. To je poziv da se zarađuje više, a zadržava manje kako bi moglo da se daje više. Ne postoji razlog zbog kojeg bi osoba koja zarađuje 200,000 dolara trebalo da živi drugačije nego osoba koja zarađuje 80,000 dolara. Pronađite ratni način života; ograničite rashode, a ostatak dajte.
Zašto bi ste želeli da podstičete ljude na razmišljanje da treba da poseduju bogatstvo kako bi bili velikodušni davaoci? Zašto da ih ne podstaknete da održe živote jednostavnijim i da budu još velikodušniji davaoci? Zar to njihovoj darežljivosti ne bi dodalo i čvrsto svedočanstvo da je Isus, a ne imovina, njihovo bogatstvo?

5. Ne razvijajte filozofiju službe koja promoviše manju veru u Božija obećanja da će On za nas biti ono što novac ne može.
Razlog zbog kojeg nam pisac poslanice Jevrejima govori da budemo zadovoljni onim što imamo je taj što suprotnost podrazumeva manje vere u Božija obećanja. On govori: „Ne budite srebroljupci, nego budite zadovoljni onim što imate. Jer, Bog je rekao: ‘Nikada te neću napustiti, nikada te neću ostaviti.’ Zato s pouzdanjem možemo da kažemo: ‘Bog mi je pomagač, neću se plašiti. Šta mi može čovek?’“(Jevrejima 13,5-6).
Ako nas Biblija uči da zadovoljstvo onim  što imamo daje čast Božijem obećanju da nas nikada neće ostaviti, zašto bi smo želeli da poučavamo ljude da žele da budu bogati?

6. Ne razvijajte filozofiju službe koja čini da se vaši ljudi uguše.
Isus upozorava da Reč Božija, čija namena je da nam dâ život, može biti ugušena bogatstvom. On kaže da je ona kao seme koje raste među trnjem koje ga guši: „Ono koje je palo u trnje su oni koji čuju, ali zaokupljeni. . . bogatstvom . . .i uživanjima, bivaju ugušeni, pa ne donesu zreo plod“ (Luka 8,14).
Zašto bi smo želeli da podstičemo ljude da žele iste stvari za koje Isus upozorava da će ih ugušiti?

7. Ne razvijajte filozofiju službe koja od soli oduzima ukus i stavlja svetiljku pod posudu.
Šta je to što hrišćane čini solju zemlje i svetlošću sveta? To nije bogatstvo. Ukus i izgled želje i traganja za bogatstvom isti je kao ukus i izgled sveta. Ne nudi svetu ništa drugačije od onog u šta svet već veruje. Velika tragedija propovedanja prosperiteta je to što osoba ne mora da bude duhovno probuđena kako bi ga prihvatila; mora da bude samo pohlepna. Bogaćenje u ime Isusa ne predstavlja so zemlje i svetlost sveta. U njemu svet jednostavno vidi odraz sebe; i ako funkcioniše, prihvatiće ga.
Kontekst Isusovih reči nam pokazuje šta znači biti so i svetlost. One predstavljaju radosnu spremnost da stradamo za Hrista. Evo šta je Isus rekao: „Blago vama kad vas zbog mene vređaju i progone i  nabeđuju za svako zlo. Radujte se i kličite, jer je velika vaša nagrada na nebesima. Tako su progonili i proroke koji su bili pre vas. Vi ste so zemlje . . . Vi ste svetlost sveta“ (Matej 5,11-14).
Ono što će učiniti da svet okusi (so) i vidi (svetlost) Hrista u nama nije ista ljubav prema novcu kakvu svet poseduje, već spremnost i sposobnost hrišćana da vole druge uprkos patnji koju doživljavaju, ujedno se radujući nagradi koja je na nebu sa Isusom. To je ljudskom umu neobjašnjivo. Natprirodno je i razlikuje se od jednostavnog prirodnog privlačenja ljudi obećanjima o prosperitetu. Prosperitet nije ono što je Isus učio, i nije ono što je svojom smrću postigao.