Opremljen i osposobljen

Hristos je prolio krv večnog saveza. Ovim uspešnim otkupljenjem, on je stekao blagoslov sopstvenog vaskrsenja iz mrtvih. To je još jasnije na grčkom nego na engleskom, a ovde je dovoljno jasno: „Bog [je] . . . našeg Gospoda Isusa . . . krvlju večnog saveza izveo iz mrtvih.“ Ovaj Isus – vaskrsnut krvlju saveza – sada je naš Gospod i Pastir.

I zbog svega toga, Bog čini dve stvari:

1. On nas oprema svakim dobrom da činimo njegovu volju, i

2. On čini u nama ono što je ugodno pred njim.

„Večni savez“, obezbeđen Hristovom krvlju, jeste novi savez. A obećanje novoga saveza je sledeće: „Staviću svoj zakon u nutrinu njihovog bića i napisati ga na njihovom srcu“ (Jeremija 31:33). Dakle, krv ovoga saveza ne samo da obezbeđuje da nas Bog opremi da činimo njegovu volju, nego takođe obezbeđuje da Bog radi u nama kako bi to opremanje bilo uspešno.

Božija volja nije samo ispisana na kamenu ili papiru kao sredstvo milosti. Ona je delotvorna u nama. A učinak je sledeći: Osećamo, mislimo i delujemo na načine koji su Bogu ugodniji.

Još uvek nam je zapoveđeno da koristimo opremu koju on daje: „Sa strahom i trepetom radite na svom spasenju.“ Ali, što je još važnije, rečeno nam je zašto treba to da radimo: „Jer, Bog je taj koji u vama deluje i da želite i da činite ono što je po njegovoj volji“ (Filipljanima 2:12-13).

Ako smo u stanju da ugodimo Bogu – ako činimo ono što je po njegovoj volji – to je zato što je krvlju kupljena Božija milost prešla sa pukog opremanja na svemoguće preobražavanje.