Oslobađajuća moć praštanja

Dok je bio u farisejevoj kući, Isusu je plačući prišla žena i oprala mu noge. Bez sumnje je osećala stid dok je Simon očima pokazivao prisutnima da je grešnica i da Isus nije trebalo da dozvoli da ga uopšte i dodirne.

Ona je zaista bila grešnica. I trebalo je da se stidi. Ali ne zadugo.

Isus je rekao: „Oprošteni su ti gresi“ (Luka 7:48). Kad su gosti počeli tiho da komentarišu, on je ojačao njenu veru rekavši joj: „Vera tvoja spasla te je; idi s mirom“ (Luka 7:50).

Kako joj je Isus pomogao da se izbori sa štetnim posledicama srama? Dao joj je obećanje: „Oprošteni su ti gresi! Tvoja vera te je spasila. Ubuduće ćeš osećati mir“. Objavio je da će oproštaj u budućnosti doneti mir.

Dakle, kod nje je bila reč o veri u buduću Božju milost, koja je svoj koren imala u autoritetu Isusovog čina praštanja i oslobađajućoj reči. Ovako svako od nas mora da se bori s posledicama sramote koja je na mestu − ne lažne sramote, već one koju zaista treba da osećamo, sramote koja preti da će dugo ostati uz nas i imati štetne posledice.

Protiv manjka vere i takve štetne sramote treba da se borimo tako što ćemo čvrsto verovati u obećanja buduće milosti i mira koje donosi praštanje naših sramnih postupaka.

• „Ali je u tebe praštanje, da bi te se bojali.“ (Psalam 130:4)
• „Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu; Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo.“ (Isaija 55:6-7)
• „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan – da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti .“ (1. Jovanova 1:9)
• „Za njega svedoče svi proroci, da će njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako ko veruje u njega.“ (Dela apostolska 10:43)

Svima nama treba oproštaj. I biće nam potreban i sutra. Isus je umro da bismo ga imali i danas i sutra. Ali bilo koji dan da je u pitanju, stvarnost je ista: Božje praštanje nas oslobađa za budućnost. Oslobađa nas od štetne sramote. Praštanje je puno milosti koja će doći.

Kad živimo po veri u buduću milost, koja je zasnovana na Božjem praštanju, slobodni smo od dugotrajnih i parališućih posledica, čak i ako je sram koji osećamo zaslužen. To je značaj opraštanja.