Posvećenje kao dugačko putovanje

Hrišćani često pogrešno shvataju posvećenje. Mnogi ga vide kao cilj koji moraju postići. „Posvećen“ si tek kad dostigneš određeni nivo svetosti. To nije potpuno netačno. Postoji, zapravo, neki apsolutni cilj. Biblija nam govori da ćemo, kad budemo videli Isusa licem u lice, biti kao on. Potpuno ćeš biti okarakterisan verom, ljubavlju, radošću, poniznošću i svim drugim dobrim rodovima. Prva poslanica Jovanova nas ohrabruje da se očistimo radi nade da ćemo jednog dana, kad se Hristos vrati, postati kao on. ​ Međutim, iako će posvećenje jednog dana biti kompletno, zasad je proces koji traje. Ono je putovanje, a ne odredište. Ključ je u smeru u kom ideš, a ne u razdaljini koju si prešao, ni u mestu do kog si stigao.
Posvećenje, u stvari, počinje kada te Bog uzme za svog. „Izabran si, svet i voljen” (Kol. 3:12). Ali proces postajanja onoga što zapravo jesi, počinje kad se okreneš od greha ka Bogu.
Posvećenje je putovanje, a ne odredište. Ključ je u smeru u kom ideš, a ne u razdaljini koju si prešao, ni u mestu do kog si stigao.
Zamisli najgoreg mogućeg čoveka – nasilnika, nemoralnog, pijanicu, lenštinu, nevernika. Takvi muškarci i žene, koji žive zlo, mogu da dođu na početak posvećenja. Uviđaju svoj greh. Dosta im je takvog načina života i žele nešto drugačije. Gledaju u pravcu milosti. Okrenu se ka Hristu. Bog ih učini svojima i oni počinju da hodaju ka svetlu.

Smanjenje nemorala
Tokom prvih nekoliko meseci od kad sam postao hrišćanin imao sam prijatelja koji mi je pokazao Božije strpljenje i silu u posvećenju. On je bio u kasnim tridesetim, a bio je hrišćanin već deset godina. Pre toga je živeo nemoralno, još od tinejdžerskih dana, i nastavio je da živi tako kroz svoje dvadesete. Rekao mi je: „Ako bi mogao da podeliš život, misli i ponašanje, na hiljadu trenutaka tokom dana, 900 od 1000 bi kod mene bili nemoralni.“ Rekao je: „Kad sam se okrenuo Hristu, našao sam milost, postao sam hrišćanin i primio sam Svetog Duha. Ali tih 900 nemoralnih misli i ponašanja tokom dana nisu odmah spali na 0. Prvo su se smanjili na 700, pa na 500, pa na 100, a 100 se pretvorilo u samo povremenu požudu očiju. Naučio sam da se radujem u Božijoj milosti  i što je njegova ljubav i strpljiva i uporna.“
U oblasti seksualnosti doživeo je veliko oslobođenje – ali još uvek nije savršen, i dalje je na putu posvećenja. Hoće da bude potpuno otvoren prema svojoj ženi i odgovoran nekolicini prijatelja i predan življenju u svetlosti.
Moj prijatelj je doživeo posvećenje u oblasti seksualnosti, ali ta promena može da se desi i sa bilo kojim drugim grehom. Bilo da padaš u seksualni greh, preterano brineš, ogovaraš, gunđaš ili se gneviš, promena je moguća po Božijoj milosti.

Moraš da shvatiš da greh neće nestati pri obraćenju i neće biti zbrisan dok pucneš prstima. Okrenuti leđa većim gresima, naročito onim koji imaju javne i očigledne posledice, kao što je, na primer, odlazak u zatvor, može biti lakše. Ali okrenuti leđa „manjim“ grešnim impulsima –  za to je potreban čitav život.
Greh će polako umirati na putu posvećenja dok idemo Hristovim putem i iznova mu dolazimo kajući se i verujući mu. „Količina“ posvećenja nije bitna. Pozvani smo da jednostavno hodamo u Isusovom smeru.

Posvećenje nije takmičenje
Moramo biti obazrivi da se ne poredimo s brzinom tuđeg i drugačijeg putovanja ka posvećenju. Neki su dublje zamršeni u greh i neprestano se suočavaju s iskušenjima u životu. One koji se duboko bore protiv greha treba ohrabriti da preduzmu i najmanji korak u pravom smeru. Kada se obraćaju Bogu tražeći milost, počinju proces posvećenja.
Količina posvećenja nije bitna. Bitan je smer u kome ideš.