Promena je Božije delo 

Shvatanje da je promena nešto što mora da se desi u srcu jeste samo prvi korak u borbi za promenu. Kada jednom to razumemo, bitka za promenom prelazi sa pokušavanja da promenimo svoje ponašanja na pokušavanje da preobrazimo najdublje motivacije naših srca. Međutim, to promenu zapravo čini težom, zar ne? Relativno je lako svoje spoljašnje ponašanje prilagoditi nakratko, ali to prilagođavanje nikada neće promeniti ko smo mi iznutra. Zapravo, isti stari obrasci ponašanja stalno će iznova iskrsavati, jer će naša srca ostati nepromenjena. I dalje prirodno želimo da tražimo svoju pravednost i identitet u stvarima osim samog Boga. Problem je zapravo da izgleda da ne možemo da promenimo svoja srca.  Mi nismo prvi ljudi koji su se suočili sa ovim problemom. Ako se setimo Božije priče iz Ponovljenih zakona, zateći ćemo Mojsija kako ponavlja da Izrael treba da drži Zakon zato što su kod Sinajske gore ušli u odnos saveza sa Bogom. U sred podsticanja Izraela da „se boje Gospoda Boga svog, da hode po svim putevima Njegovim i da Ga ljube i služe Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje, držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje im Gospod danas zapoveda, da bi im bilo dobro“ (Ponovljeni zakoni 10:12-13), On govori Iraelu u Ponovljenima zakonima 10:16 da „obrežiu srce svoje“ i da „ne budu više tvrdovrati.“ Obrezanje je spoljašnji znak da je Izrael pozvan od Gospoda da odražava njegovu sliku svetu. Međutim, Mojsije kaže Izraelu da spoljašnje obrezanje nije dovoljno. Umesto toga, njihova srca treba da budu obrezana ako žele da budu verni Bogu. Divno je to što kasnije u Ponovljenim zakonima, Mojsije kaže Izraelu da će pasti u neveru; ali umesto da ih ostavi u neuspehu, sam Bg će doći i obrezati njihova srca da bi mogli živeti verno kao Božiji narod. To Božije obećanje odjekuje kasnije u Starom zavetu, na mestima kao što su Jezekilj 36: 

I pokropiću vas vodom čistom,  i bićete čisti;  ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših  i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce,  i nov ću duh metnuti u vas,  i izvadiću kameno srce iz tela vašeg,  i daću vam srce mesno.  I duh svoj metnuću u vas,  i učiniću da hodite po mojim uredbama  i zakone moje da držite i izvršujete. (Jezekilj 36:25-27) 

Dakle, promena – i u našim srcima i u delima koja proističu  iz naših srca – mora doći od samog Boga! Apostol Pavle opisuje ovo sjajno prebraženje u svojoj poslanici Efescima.  

Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta – da budemo sveti i neporočni pred njim, odredivši nas unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje, da nas Hristovim posredstvom usini, da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu; u njemu imamo otkup – njegovom krvlju, oproštaj prestupa – po bogatstvu njegove blagodati, koju je bogato izlio na nas u svakoj mudrosti i razboritosti, kad nam je obznanio tajnu svoje volje – po svojoj blagonaklonosti – koju je unapred odredio u njemu,  da je sprovede kad se ispuni vreme, da u Hristu ponovo sastavi sve što je na nebesima i na zemlji; u njemu, u kom smo i mi postali naslednici, pošto smo unapred određeni odlukom onoga koji sve čini shodno savetovanju svoje volje, da budemo na hvalu njegove slave – mi koji smo se unapred uzdali u Hrista;  u njemu ste i vi, pošto ste čuli istinitu reč, evanđelje svoga spasenja, i poverovali, zapečaćeni obećanim Svetim Duhom, koji je kapara našeg nasledstva – za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave. (Efescima 1:3-14)

Primetite kako je puna sila i energija Božija vode na delu da nas oslobodi od naše surove grešne prirode i želja! Otac je želeo da nas oslobodi od grešnih želja koje nas porobljavaju i da povrati naš status sinova i kćeri. Dakle, on je počeo da sprovodi u delo plan koji je izneo njegov Sin Isus i Sveti Duh da bi nas izbavili od kazne greha i sile greha. 
Isus čini ono što legalizam nikada ne može: on nam daje novo srce i novi duh. Bez tog unutrašnjeg preobraženja nikada ne možemo ugoditi Bogu. Ljudi se ne menjaju terapijom ili analizom – čak ni biblijskom analizom. Njih menja Bog  Otac obnavlja, oslobađa i posvećuje kroz Sina, Svetim Duhom. 

Posvećeni verom u evanđelje
Iako nas Isus miri sa Ocem kroz Svetog Duha potpuno svojim delom, to ne znači da možemo da dignemo noge u vis i odmaramo kao da mi nemamo šta tu da radimo. Iako je sila Svetog Duha postigla i naše izmirenje sa Ocem i naše saobražavanje na Sinovljevu sliku, svakim danima mi se suočavamo sa izborom da se pokorimo njegovom vođstvu ili da krenemo svojim putem. Moramo da uđemo u proces svakodnevnog pokajanja i vere u istinu evanđelja dok biramo da se u potpunosti poverimo Bogu. Razumevanje šta je Isus uradio za nas i slavljenje Boga zauzvrat jedino je što će doneti trajnu promenu.

Tim Keler to ovako opisuje:
„Pavle kaže hrišćanima: ‘vaš život je sa Hristom u Bogu ’ (Kološanima 3:3), i na mnogim mestima kaže da smo mi sada “u njemu”. To znači, sa druge strane, da nas Otac prihvata u Hristu i tretira nas kao da smo uradili sve što je Isus uradio (vidi Kološanima 3:2a). Međutim, to takođe znači da Hristov život dolazi u nas Duhom i oblikuje nas u novu osobu. Evanđelje nije samo istina o nama koju potvrđujemo svojim umovima, to je takođe realnost koju treba da doživimo u našim srcima i dušama. Na primer, u 2. Korinćanima 8 i 9, Pavle želi da ljudi daju pomoć siromašnima. On kaže: “Ja ne želim da vam naređujem. Ne želim ovaj prilog samo kao odgovor na moj zahtev.” On ne pritiska direktno njihovu volju (govoreći ‘Ja sam apostol i to ja vaša dužnost prema meni), niti pritiska direktno njihove emocije (pričajući im priče o tome kako siromašni stradaju i koliko više oni imaju od tih koji stradaju). Umesto toga, Pavle živopisno i nezaboravno kaže: “Jer vi znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da je on, budući bogat, postao siromašan vas radi, da se vi obogatite njegovim siromaštvom.” (2. Korinćanima 8:9). Kada on kaže ‘vi znate blagodat’—on koristi moćnu sliku, unoseći tako Isusovo spasenje u sferu novca i bogatstva i siromaštva. On ih dotiče “duhovnim prisećanjem” na evanđelje. Pavle govori: “Mislite o njegovoj skupoj milosti. Mislite o toj milosti sve dok evanđeljem ne budete u svojim srcima promenjeni u darežljive ljude.’ Dakle, rešenje za škrtost jeste preorijentisanost na Isusovu darežljivost u evanđelju, gde je on izlio svoje bogatstvo za vas. Sada ne morate da brinete o novcu – krst dokazuje Božiju brigu prema vama i daje vam sigurnost. Sada nikome ne treba da zavidite na novcu. Isusova ljubav i spasenje dodeljuje ti izvanredan status – status kakav novac ne može da ti da.   

Pavle radi istu stvar u Efescima 5:25, gde podstiče muževe da budu verni svojim ženama. U čemu je poenta? Ono što te čini seksualno vernim supružnikom, darežljivom osobom, ili dobrim roditeljem nije samo udvostručeni napor da slediš Isusov primer. Zapravo, to čini tvoje produbljeno razumevanje spasenja Hristovog i življenje promemene koje to razumevanje čii u vom srcu – u središtu tvoga uma, volje i emocija. Vera u evanđelje restruktuira naše motive, naše razumevanje samih sebe i identitet, i naš pogled na svet.  Saglasnost sa pravilima u ponašanju, kada nema promene u srcu jeste površno i prolazno. Evanđelje menja tvoje srce”.