Svi smo stvoreni jednaki. Ne postoje dva jednaka čoveka. S jedne strane, svi su ljudi stvoreni na Božiju sliku i svaki vernik, zbog Hrista, uživa status Božijeg usvojenog deteta. S druge strane, naš suvereni stvoritelj nikad ne koristi šablon pri stvaranju bilo koga od nas.
Ne moramo dugo živeti na zemlji pre nego što nas žacne da „nije fer“ božanska odluka da se razlikujemo. Još dok smo mali zavidimo što je neko jači, viši, brži ili lepši od nas. Samo malo duže nam treba da shvatimo da nismo ni tako mudri, društveni, duhoviti ili harizmatični kao neki naši vršnjaci.
Vremenom na taj način počnemo da procenjujemo sebe kao pastora. Prvo, vidim da mi Bog nije podario mentalitet pobednika. Onda shvatam da moja ličnost ograničava uspeh moje službe pastira Božijeg stada. Ja to ne želim, ali tako je, a tako će i dalje biti. Kad mi, dosadniji ljudi, ovo shvatimo, to nam dođe kao trn koji sve vreme bode.
Prirodno stekneš takvo mišljenje kad počneš da se porediš sa nadarenijim pastorima. Dođe ti kao šamar kad te članovi crkve obaveštavaju na razne načine da nisi kao drugi pastori koje znaju ili misle da ih znaju. Govore ti i otvoreno i uvijeno, kad bi samo bio malo šarmantniji, crkva bi cvetala. Iako ti je teško da prihvatiš, znaš da to i nije netačno. Hej, pa ti si i sam sebi nekad dosadan!Radosna vest za nespektakularnog pastora: „mentalitet pobednika“ se ne nalazi na spisku osobina koje je potrebno da pastor ima, kako piše u 1. Timoteju 3 ili Titu 1. Ono što se najviše traži u tim odlomcima je karakter, a ne harizma, vernost, a ne privlačnost, ljubav prema Božijem narodu, a ne osoba koja mami. Jeste, moraš da stekneš poverenje stada. Moraju znati da si za njih i da ih nepokolebljivo voliš. Nije mnogo važno da si šarmantan, zabavan, spontan, ili elegantan. Još manje je važno da ljudi žele da se druže s tobom. Najvažnije je da znaju da voliš Boga i da ih s velikom revnošću pozivaš i čezneš da i oni slede Isusa s tobom sve do slave (Kol. 1:28-29).
Sad kad to znamo, šta da mi, dosadniji ljudi, radimo sa uništavajućim efektima naše slabe konstitucije?
Prvo, radujmo se!
Budi srećan, dosadni čoveče! Bog te je stvorio sa suverenom svrhom i skrojio te sa svim darovima koji su ti neophodni da ispuniš svaki zadatak koji ti je dodelio. Zar ne bi neki harizmatičniji čovek bolje nadgledao tvoje stado? Samo ako mu glavni Pastir da taj zadatak. Ako je Hristos poslao tebe da čuvaš neko stado, odmaraj se u njegovoj suverenoj svrsi i verno vodi to stado s ljubavlju i veštinama koje ti je Bog dao. Odluči da sposobnijim pastorima ne zavidiš na uspehu. Iskoreni ljubomoru iz duše. Ostani fokusiran na svoj položaj u Hristu. Izvrši službu nadglednika koju ti je poverio.
Drugo, prepoznaj da pastori koji imaju mentalitet pobednika nailaze na iskušenja na koja mi, dosadniji, retko naiđemo.
Dok se nespektakularni pastori najčešće bore sa zavišću ili samo-sažaljenjem, oni koji su upadljive ličnosti najčešće se bore sa ponosom, samo-dovoljnošću i prezirom prema prosečnima. Istovremeno privlače očarane sledbenike i ostavljaju ranjene ovce iza sebe. To što primećujemo je nedovoljna uteha nama koji bismo rado vukli njihov teret harizme, ali treba slaviti milost kad god smo pošteđeni iskušenja.
Treće, nemoj da se skrasiš.
Mi, dosadniji, ne smemo da se skrasimo sa svojim mentalitetom „lagano ćemo pešaka“. Pazi na svoje srce, ispitaj da li tvoja smirenost potiče od lenjosti, sebičnosti, nezahvalnosti, straha od ljudi, samo-sažaljenja, nedostatka ljubavi prema ljudima i sličnog. Ako aktivno iskorenjuješ greh i sve više si nalik na Hrista, ti ćeš kao ličnost sigurno postajati sve bolji. Nemoj da se skrasiš. Nastavi da rasteš.
Četvrto, nauči da veruješ u silu Reči i Duha da će ispuniti ono što mentalitet pobednika ne može.
Postoje ludački nadareni pastori i kao ličnosti su poput svetiljke koja privlači bube u letnjoj noći. Ali, zapamti, iako zbog šarma on privlači više pažnje i otvara mu se više vrata i prilika nego što ćeš ti ikada iskusiti, njegovi darovi nisu u stanju da uspešno utiču na posvećenje Hristovog stada. Crkva se stvara i čisti samo Rečju i Duhom. Zato propovedaj Reč uporno i verno. Osloni se na Svetog Duha da će spasiti i posvetiti duše. Seti se Mek Čejnove maksime: „Bog više ceni i blagosilja to što ličimo na Hrista nego naše talente. Sveštenik koji je svet strašno je oružje u ruci Božijoj.“ (R. M. Mek Čejn pisao je Denu Edvardsu 2. oktobra 1840.)
Obični pastori imaju jedinstvenu privilegiju da se raduju istini što je „Bog izabrao slabo sveta da postidi jake, i neplemenito sveta i prezreno je izabrao Bog… da se niko ne bi hvalio pred Bogom.” (1. Kor. 1:27-29). Mi dosadniji možemo posebno da se radujemo istini da imamo blago „u glinenim posudama da bi bilo očigledno da je ova izvanredno velika sila od Boga, a ne od nas.“ (2. Kor. 4:7). Obični pastore, to je tvoja slava: da vidiš kako Bog izvanrednom silom deluje u tebi i kroz tvoju službu uprkos slabostima koje imaš kao glinena posuda ili baš zbog njih.
Sveti Duh po milosti koristi obično da izvrši izvanredna dela. Hristos koristi obične upravitelje te milosti da vrši izvanredan uticaj za svoje carstvo. Na takav trajan uspeh nikad ne utiče kapacitet neke ličnosti. Nikad. Samo sila živoga Boga utiče na dušu da se spase i menja. Pred njegovim večnim prestolom, u njegovoj slavnoj prisutnosti, hvalićemo se samo Bogom. Doveka.