Dnevno čitanje

Radovanje u bolu

Hrišćanski hedonizam kaže da postoje različiti načini za radovanje kada stradamo kao hrišćani. Za svima njima treba da tragamo kao za izrazom svedovoljne milosti Božije koja daje potpuno zadovoljstvo.

Jedan način da se radujemo u stradanjima dolazi od čvrstog usmeravanja naših misli ka velikoj nagradi koju ćemo dobiti pri vaskrsenju. Efekat takve usredsređenosti jeste da učini da naši trenutni bolovi izgledaju beznačajni u poređenju sa onim što nas čeka: „Smatram, uostalom, da stradanja sadašnjeg vremena ne znače ništa u poređenju sa slavom, koja će se na nama otkriti“ (Rimljanima 8:18; vidi 2. Korinćanima 4:16-18). Čineći stradanje podnošljivim, radovanje zbog naše nagrade takođe će ljubav učiniti mogućom. „Nego ljubite svoje neprijatelje, i činite dobro, i dajte na zajam ne očekujući ništa; i biće vaša nagrada velika“ (Luka 6:35). Budite darežljivi prema siromašnima i „i bićete blaženi što ne mogu da vam uzvrate; uzvratiće vam se o uskrsu pravednih“ (Luka 14:14). Sigurnost u njegovu obaćanu nagradu preseca žicu svetosti i oslobađa nas cene ljubavi.  

Još jedan način da se radujemo u nevoljama dolazi od uticaja stradanja na našu sigurnost u nadu. Radost u nevoljama je ukorenjena u nadi u vaskrsenje, ali naše iskustvo stradanja takođe produbljuje koren te nade.

Na primer, Pavle kaže: „Hvalimo se i nevoljama, znajući da nevolja gradi strpljivost, strpljivost pak prekaljenost, a prekaljenost nadu“ (Rimljanima 5:3-4).

Drugim rečima, Pavlova radost nije samo ukorenjena u velikoj nagradi već i u uticaju koje stradanje ima na učvršćivanje svoje nade u tu nagradu. Nevolje grade istrajnost, a istrajnost dovodi do osećanja da je naša vera stvarna i istinska, i to jača našu nadu da ćemo zaista zadobiti Hrista.

Bilo da se usredsredimo na bogatstvo nagrade ili na delotvornost pročišćenja u stradanju, Božiji plan je da ostanemo radosni u stradanju.