Rođenje Pradavnoga

Jovan 18:37 je sjajan božićni tekst iako se ne tiče početka Isusovog života na zemlji, nego njegovog samog kraja.

Zapazite da Isus nije rekao samo da se rodio, nego i da je „došao na svet“. Jedinstvenost njegovog rođenja je u tome što on nije nastao kad se rodio, nego je postojao i pre svog rođenja u štali. Osoba – to jest karakter ili ličnost – Isusa iz Nazareta postojala je i pre nego što se Isus iz Nazareta rodio kao čovek.

Teološki izraz kojim se ta tajna označava nije stvaranje, nego utelovljenje. Isusova osoba – ne njegovo telo, nego njegova ličnost – postojala je pre nego što se rodio kao čovek. Njegovim rođenjem nije došla na svet nova, nego beskrajno stara osoba. To je u Miheju 5:2 zapisano na sledeći na­čin, sedamsto godina pre Isusovog rođenja:

A ti, Vitlejeme Efrato,
premda si malen među hiljadama Jude,
iz tebe će mi izaći
Vladar Izrailja,
a poreklo mu je od davnina,
od večnosti. (Novi srpski prevod)

Isusovo rođenje nije zagonetno samo zbog toga što je rođen od device. Bog je učinio to čudo da bi ono ukazivalo na još veće čudo, naime na to što je dete koje se rodilo na Božić zapravo osoba koja je postojala „od davnina, od večnosti“.

Stoga je njegovo rođenje bilo svrsishodno. Razmišljao je o svom rođenju još pre nego što se rodio. Skovao je naum zajedno sa svojim Ocem. O tom planu je delimično govorio u poslednjim časovima svog života na zemlji: „Ja sam se za ovo rodio i za ovo došao na svet: da svedočim za istinu. Ko god je od istine, sluša moj glas“ (Jovan 18:37).

On je večna istina i stoga je govorio samo istinu. On je sproveo najveću istinu ljubavi i sada okuplja u svojoj več­noj porodici sve koji su rođeni od istine. To je bio naum od pradavnih dana.