Dopao mi se prošlonedeljni članak Majka Krugera, “Napomena propovednicima koji su u usponu: Ovo su sedam ključnih zamki koje treba izbeći”. Njegov savet me je podstakao na razmišljanje o tome koji bih ja savet dao (ili koji sam dao) propovednicima koji su u usponu, ili bilo kojim propovednicima u ovom slučaju.
Ispod su sedam praktičnih načina kroz koje možemo da poboljšamo naše propovedanje. Molim vas da zapazite da namerno koristim reči “mi” i “naše”, jer smatram svoje propovedi istim kao i bilo koga drugog. Ovi predlozi su stvari na kojima nastavljam da radim kao propovednik, ponekad uspešno a često sa manje napredka nego što bih želeo.
1. Pobrinite se da vaše tačke ukazuju na nešto
U redu je reći: “Imam tri tačke ovoga jutra: Avraam je primio vredna obećanja. Avraam je verovao Bogu. Avraam je bio spasen kroz veru.” Međutim, bilo bi bolje reći šta je ono što spaja ove tri tačke zajedno. Da li su one tri dela u životu Avraama, ili su tri lekcije koje možemo naučiti, ili tri razloga zbog kojih je Avraam postao otac velike nacije? Pomozite vašim slušaocima usmeravajući ih kako bi znali na šta tačke ukazuju.
Odvojite vreme u pripremi da razmišljate o ovim tačkama i na koji način da ih iskažete. Obično je propoved bolja ako su tačke direktno povezane sa zajednicom. Stoga, umesto da pripremite propoved o Avraamu, pripremite je o nama. “U ovom tekstu vidimo tri obeležja muškaraca i žena vere. Prvo, oni primaju vredna obećanja. Drugo, oni veruju tim obećanjima. Treće, oni su spaseni kroz ta obećanja.” Naravno, u objašnjenju ovih tačaka, pričaćete puno o Avraamu, ali zajednica treba da oseti da imate reč za njih, a ne samo lekciju iz istorije.
2. Radite naporno da budete jednostavni
Dozvolite mi da pohvalim knjigu Dž. Č. Rajla “Jednostavnost propovedanja” (nedavno preštampanu u formatu male knjižice, u izdanju “Banner of Truth”). Upravo sam je pročitao prošle nedelje i puno mi je pomogla (i poprilično me osudila). Rajl nije pobornik lakog i plitkog propovedanja, već insistira na jasnoći u propovedanju. Koristite jasnu sintaksu. Koristite jednostavne reči, i objasnite one teške. Upotrebite ilustracije. Održite logički redosled i razvoj, i ne pokušavajte da uradite mnogo.
Najbolji propovednici, čak i kada propovedaju zahtevan i težak materijal, jednostavni su za razumevanje.
3. Ne govorite zajednici samo šta da osećaju, učinite da to osete
Dobar propovednik je propovednik koji oseća (vidi 7. predlog), ali ako sami nešto osećate, to nije zamena za vođenje zajednice da osećaju isto. Ne govorite samo: “O, Hrist je slavan! On je veličanstven! Zar njegova moć nije neverovatna! Njegovu ljubav za nas jedva možemo da dokučimo! Kakav Spasitelj!” To su sve istinite izjave, i zajednica može da bude ohrabrena kada ih čuje ponovo. Međutim, ovo je razlika između dobre i odlične propovedi: Dobra propoved govori ljudima sve ove stvari. Odlična propoved otvara reč, otvara ljudsko srce, otvara vrata nebesa, tako da do kraja propovedi ljudi žele uzvikivati ove stvari.
Očigledno da ne možemo promeniti tvrdo srce u mesnato, ali možemo da radimo na našem propovedanju da ovo pokažemo, umesto da samo govorimo.
4. Ne zavaravajte se lenjim nabrajanjem
Ovo je saletajući greh mnogih propovednika (uključujući ovog). Pretpostavite da propovedate o idolopoklonstvu i kažete nešto poput ovoga: “Svi mi pravimo idole. Obožavamo lažne bogove koji ne mogu da spasu. Oni mogu da budu bogovi novca, seksa, moći, dece, karijere, odnosa, udobnosti, ili zdravlja.” Ja sam propovedao na ovaj način desetine puta. Ovo nije pogrešno, ali spisak kao ovaj, mnogim ljudima će samo proleteti kroz glavu. Kao prvo, zvuči poznato članovima koji su redovno u crkvi. Kao drugo, previše je apstraktan da dotakne ljudsko srce.
Ovo je još jedna oblast gde propovedanje predstavlja zaista težak posao. Umesto da se zadovoljite ovakvim spiskom, provedite još 30 minuta kako bi ste smislili primer za svaki od ovih idola. Ili još bolje, ispričajte ilustraciju o nekome ko je bio iskušan da načini od seksa ili novca (ili čega god) idola. Pomozite nam da vidimo idole u našim životima. Ne očekujte da slušalac odradi posao za vas.
5. Pređite na stvar ranije
Istini za volju, neki uvodi efikasno iznose problem koji treba razmotriti, ili prikladno postavljaju scenu teksta koji istražujemo, međutim previše uvoda liče na lažni početak ili na motor koji ne može upali. Bilo bi bolje da se ceo uvod preskoči (“Toliko iz čitanja Božije Reči. Ovoga jutra ću govoriti u tri tačke…”) i onda da narednih 10 minuta pokušavamo da njeđemo naš pravac.
Moji uvodi su često previše dugački a zaključci su mi previše kratki. Ako morate da skratite jedan, neka to budu početak a ne kraj.
6. Nastavljajte da ukazujute na tekst
Postoji nekoliko ciljeva u ekspozicijskom propovedanju, ali je jedan od njih zasigurno pomoći zajednici da razume tekst. To znači da propovednik ne sme da lebdi iznad teksta ili samo da propoveda opšte teme koje se nalaze u tekstu. On mora neprekidno da ukazuje i vraća ljude na određene stihove, reči i izraze.
Nakon nedelju dana proučavanja, mi možemo da poznajemo tekst uzduž i popreko, ali ljudi najverovatnije nisu razmišljali o tekstu dok ga malopre nismo pročitali. Nisu upoznati sa kontekstom kao što ste vi. Vodite ih kroz odeljak. Ako naši ljudi mogu sa lakoćom da prate propoved zatvorenih Biblija, onda ih ne uvodimo u tekst kao što bi trebali.
7. Postarajte se da vaše srce prvo bude zapaljeno
Možda možete da propovedate dobru propoved bez toga da vam tekst progovori, ali ne možete da budete dobar propovednik. Svake nedelje, trebali bi smo da naučimo našto iz teksta, da budemo saobraženi tekstu, da nas tekst oslovi, izazove, osnaži, ili pokrene na veru i pokajanje. Ukoliko nas stvari koje vidimo u Bibliji ne pogode, tokom godina i decenija postaćemo prazni religijski profesionalci. Prva propoved svake nedelje treba da bude ona koju vam Duh Sveti propoveda kroz proučavanje.