Dnevno čitanje

Šta je krotkost?

Krotkost nastaje kad počnemo da se uzdamo u Boga. Potom, pošto mu verujemo, mi mu prepuštamo da nas vodi. Iznosimo mu naše brige, frustracije, planove, odnose, posao i zdravlje.

A zatim strpljivo čekamo Gospoda. Verujemo da će njegova sila i milost u pravo vreme sve urediti, radi njegove slave i na naše dobro.

Ako se uzdamo u Boga, ako mu predajemo naše brige i strpljivo čekamo, onda se neće dešavati da budemo razdražljivi i brzo pobesnimo. Umesto toga, ako i osetimo gnev, predaćemo sve Bogu i pustićemo da nas on osveti ako tako odluči.

A onda, kao što Jakov kaže, s takvim tihim pouzdanjem mi smo spori da govorimo i brzi da slušamo (Jakovljeva 1:19). Postajemo razumni i prilagodljivi (Jakovljeva 3:17). Jakov to naziva „mudrom smernošću“ (Jakovljeva 3:13).

Krotkost voli da uči. Ona udarce prijatelja smatra dragocenim (Priče 27:6), a kad mora da izgovori kritiku osobi uhvaćenoj u grehu ili grešci, onda govori svesna da je i sama podložna grehu i greškama i da u potpunosti zavisi od Božje milosti (Galatima 6:1).

Smirenost, otvorenost i ranjivost krotkosti je veoma lepa i veoma bolna. Ona je suprotna svemu što po grešnoj prirodi jesmo. Za nju nam je potrebna natprirodna pomoć.

Ako si učenik Isusa Hrista − ako mu veruješ, predaš život i stprljivo ga čekaš − Bog je već počeo da ti pomaže i pomagaće ti još više.

A pomoći će ti prvenstveno tako što će uveriti tvoje srce da si sunaslednik sa Isusom Hristom i da je svet i sve što je u njemu tvoje (1. Korinćanima 3:21-23). Krotki nasleđuju zemlju.