Stavi po strani strah od ljudi

Zašto se toliko plašimo neodobravana drugih? Svi smo iskusili ovaj strah, a većina od nas ne želi da prizna koliko može biti ozbiljna njegova tiranija.
​Sveto Pismo ovo naziva „strah od ljudi“ i on može da plete mrežu nedoumice oko pitanja koja su biblijski jasna. Strah od ljudi nas može imobilisati kada bi smo trebali preduzeti nešto i zapušiti nam usta kada bi smo trebali govoriti. Osećamo da je moćan, ali njegova moć obmanjuje.

To je razlog zašto nam Sveto Pismo govori: „Strah od čoveka postavlja zamku, ali ko se uzda u Gospoda bezbedan je“ (Izreke 29:25). Hebrejska reč za „zamku“ odnosi se na klopke koju lovci koriste da uhvate životinje ili ptice. Zamke su opasne. Ako se u njih uhvatimo, mi moramo učiniti šta god je potrebno da bi smo se oslobodili.

Bog ima moć da nas oslobodi i On želi da mi žviimo u bezbednoj slobodi pouzdanja u Njega. Ali On nas ne oslobađa tako što uklanja strah od neodobravana, nego tako što ga postavlja na svoje pravo mesto. Tipično, On nas oslobađa tako što nam pomaže da se suočimo sa lažnim strahovima kako bi oni izgubili moć nad nama.

Božiji dizajn za strah od neodobravanja
Važno je da razumemo zašto su naša želja za odobravanjem i strah od neodobravanja toliko snažni. Usled našeg greha, slabosti i možda traumatična iskustava iz prošlosti, možemo predpostaviti da su ove samo posledice pada. Ali u svojoj srži, one to nisu.
​Bog nas je zapravo dizajnirao da budemo motivisani ovim moćnim emocionalnim silama, jer one jedinstveno otkrivaju šta mi volimo. Svako od nas, kao stvorenje, instinktivno zna da to ko smo mi i koliko vredimo nisu stvari koje mi određujemo. Mi nismo stvorili sami sebe. Mi nismo izabrali naš DNK, intelektualne i fizičke mogućnosti, porodice, kulture, rano obrazovanje, vremenske okvire, ili većinu glavnih uticaja. Mi nismo autonomna već zavisna bića.

Svako od nas takođe instinktivno zna, naše postojanje se uklapa u veću svrhu ili priču i, uprkos postmodernističkim pokušajima da nas ubede u suprotno, nemoguće je za nas da stvorimo sopstveni krajnji smisao. Duboko u nama, mi znamo da takav samo-stvoreni smisao je besmislica. Dakle, mi ne možemo a da ne izvedemo naš identitet, vrednost i smisao iz spoljašnjih izvora. Štaviše, mi ih instiktivno tražimo u spoljašnjim ličnim izvorima. Mi znamo duboko u nama da su nam oni dodeljeni od strane Osobe.

Osobi kojoj najviše dodelimo autoriteta – da definiše ko smo mi, koliko vredimo, šta bi smo trebali da radimo i kako treba da ih radimo – je osoba koje se najviše bojimo, jer je to osoba čije odobrenje najviše želimo.
Bog nas je dizajnirao na ovaj način da se pokaže koga i šta naša srca vole. Ovaj strah upravo dolazi iz mesta gde naše srce skladište svoje blago (Matej 6:21). To je strah od gubitka ili ne dobijanje nečega što zaista želimo, što je i razlog zbog čega ima toliku moć nad nama.

Poslušan si onome koga se bojiš
Kada osetimo ovaj strah to može da podigne emocionalnu maglu i psihološku složenost. Ali mi pogađamo u centar ako se setimo jednostavne biblijske istine: poslušni smo onome koga se bojimo.
Osoba čiju nagradu odobravanja mi najviše želimo – čije kletve neodobravanja se najviše plašimo da primimo – je osoba kojoj ćemo biti poslušni, naš funkcionalni bog. To je razlog zbog čega nam Sveto Pismo često zapoveda da se „bojimo Gospoda“, i evo dva primera:

„Sada dakle, Izrailju, šta traži od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svoga, da hodaš po svim putovima Njegovijem i da ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz svega srca svoga i iz sve duše svoje, držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro?“ (Ponovljeni zakoni 10:12-13)
„Ne bojte se onih što ubijaju telo, a ne mogu da ubiju i dušu. Nego, više se bojte onoga koji može da uništi i dušu i telo u paklu.“ (Matej 10:28)

I Mojsije i Isus nam zapovedaju da volimo Boga najviše (Ponovljeni Zakoni 6:5; Matej 22:37) i obojica nam zapovedaju da se bojimo Boga najviše. Ove zapovesti nisu međusobno isključive, one su dve stranice istog novčića.
Oni nam zapovedaju da tražimo ogromnu večnom nagradu Božijeg odobravanja više nego jadno ljudsko prolazno odobravanje, a da se plašimo užasne večne kletve Božjeg neodobravanja više nego jadnog ljudskog prolaznog neodobravanja. Oni nam zapovedaju da usmerimo svoju ljubav i strah ka pravom Bogu.

Stavi po strani strah od ljudi
Strah od ljudi je zamka zato što je čovek lažan bog, ali strah od Gospoda je bezbednost jer je on zaista Bog (Izreke 29:25). Strah od ljudi je greh koji tesno okomotava naše noge u trci vere i mi ga moramo ostaviti po strani (Jevrejima 12:1).
Kako?

• Ispovedi svoj strah od ljudi. Čim prepoznaš strah od ljudi ispovedi ga kao greh Bogu i pokaj se. Ako je moguće, ispovedi ga verujućem prijatelju koji će ti pomoće da se izboriš.
• Preispitaj svoj strah od ljudi. Čega se zapravo bojiš i zašto? Da li imaš stvarno dobar razlog za strah, pogotovo u svetlu Mateja 10:28? Izgovaranjem svog greha naglas često se otkriva koliko je on jadan.
• Hrabro se suoči sa svojim strahom od ljudi. „Mi moramo slušati Boga radije nego ljude“ (Dela 5:29). Poslušnost poziva na hrabrost. Hrabrost nije odsustvo emocije straha već odlučnost na poslušnost uprkos onoga šta osećamo. Praktikuj svoje pouzdanje u Boga tako što ćeš zakoračiti u poslušnost. „Budite jaki i hrabri, i ne bojte se i ne plašite se od njih; jer Gospod Bog tvoj ide s tobom, neće otstupiti od tebe, niti će te ostaviti“ (Ponovljeni Zakoni 31:6).
• Pouzdati se u Boga je bezbedno; plašiti se čoveka nije (Izreke 29:25). Bog nas obično uči kroz tešku lekciju poslušnosti uprkos osjećaju straha. Pošta tada mi naučimo da se pouzdamo u Božja obećanja više nego u našu percepciju i dospemo do mesto gde pouzdano možemo reći: „Bog mi je pomagač, neću se plašiti. Šta mi može čovek učiniti?“ (Jevrejima 13:6).