Dnevno čitanje

Stvoreni smo za Boga

Božje ime se često odnosi na njegov ugled, slavu, renome. To je značenje reči „ime“ kad kažemo da je neko u nečemu postao ime. Ponekad kažemo da je nečije „ime“ brend. To znači da osoba ima veliki ugled. Mislim da je Samuilo u 1. Samuilovoj 12:22 to imao na umu kad je rekao da je Bog učinio Izrailj „svojim narodom“ i da ga neće odbaciti „radi velikog imena svog“.

Potvrdu ovakvog razmišljanja o Božjoj revnosti za sopstveno ime nalazimo u mnogim drugim odlomcima.

Na primer, u Jeremiji 13:11 Bog opisuje Izrailj kao pojas ili remen kojim je Bog rešio da naglasi svoju slavu, iako je bilo perioda kad je Izrailj privremeno bio nespreman za to. „Jer kako se pojas pripoji oko čoveka, tako bejah pripojio oko sebe sav dom Izrailjev i sav dom Judin, veli Gospod, da bi bili moj narod na slavu i hvalu i diku; ali ne poslušaše.“ Zašto je Izrailj odabran i zašto je postao Božji pojas? Kako bi bio „slava, hvala i dika“.

Reči „slava“ i „dika“ nam u ovom kontekstu govore da „ime“ znači „slava“ ili „dobar glas“ ili „ugled“. Bog je odabrao Izrailj kako bi ga taj narod izneo na dobar glas. Bog u Isaiji 43:21 kaže za Izrailj: „Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju“.

A kada je u Novom zavetu crkva videla sebe kao pravi Izrailj, Petar je Božji plan za nas opisao ovako: „A vi ste izabrani rod… da objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao u svoju čudesnu svetlost“ (1. Petrova 2:9).

Drugim rečima, Izrailj i crkvu je Bog odabrao kako bi svoje ime učinio poznatim u svetu. Zbog toga je naša osnovna molitva „neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Zato se molimo: „Vodi nas stazama pravednim imena radi svojega “ (vidi Psalam 23:3).

Kad kažemo da smo narod koji je usmeren na Boga, upamtimo da je to zato što se u toj usmerenosti priključujemo Bogu. S ove strane krsta to znači da smo narod koji zavisi od Hrista i koji ga uzdiže. „Pišem vam, dečice, jer su vama gresi oprošteni zbog njegovog imena“ (1. Jovanova 2:12). „I sve što god činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući Bogu kroz njega“ (Kološanima 3:17).