Svima nam je potrebna pomoć

Svima nama je potrebna pomoć. Mi nismo Bog. Mi imamo svoje potrebe. Imamo slabosti. Imamo sumnje. Imamo ograničenja svih vrsta. Potrebna nam je pomoć.

Ali svako od nas ima nešto drugo: imamo grehe. I zato u dubini svog srca znamo da ne zaslužujemo pomoć koja nam je potrebna. I tako se osećamo zarobljeni.

Potrebna mi je pomoć da živim svoj život, da se nosim sa smrću, i da se nosim sa večnošću – potrebna mi je pomoć u vezi sa mojom porodicom, bračnim drugom, decom, usamljenošću, poslom, zdravljem, finansijama. Potrebna mi je pomoć. Ali ja ne zaslužujem pomoć koja mi je potrebna.  

Pa šta onda mogu da učinim? Mogu da pokušam da poreknem sve i da budem natčovek ili natžena, kome nije potrebna ikakva pomoć. Ili mogu da pokušam sve to da prigušim i svoj život da bacim u bazen čulnih uživanja. Ili mogu jednostavno da ustupim mesto paralizi očaja.

Ali Bog izjavljuje nad ovom beznadežnom situacijom sledeće: Isus Hristos je postao Prvosveštenik da bi razbio taj očaj nadom, da ponizi tog natčoveka ili natženu, i da spase tog davljenika.

Da, svima nam je potrebna pomoć. Da, niko od nas ne zaslužuje pomoć koja nam je potrebna. Ali kažimo ne očaju, ponosu i razvratu. Pogledajte šta Bog kaže. Pošto imamo velikog Prvosveštenika, Božiji presto je presto milosti. A pomoć koju dobijamo na tom prestolu milosti je milosrđe i milost kad nam je to potrebno. Milost kad nam zatreba pomoć! Nezaslužena pomoć – milostiva pomoć. Zato je Prvosveštenik, Isus Hristos, prolio svoju krv.   

Vi niste zarobljeni. Kažite ne toj laži. Potrebna nam je pomoć. Mi to ne zaslužujemo. Ali možemo da je imamo. Možete da je imate odmah i zauvek. Ako primite i pouzdate se u svog Prvosveštenika, Isusa Sina Božijeg, i približite se Bogu kroz njega.