Jedan od mogućih odgovora na istinu da je naš osećaj straha i nesigurnosti ukorenjen u neverovanju glasi ovako: „Skoro svakoga dana moram da se nosim sa osećajem straha i nesigurnosti; i zato osećam da moja vera u Božiju milost mora da je potpuno neodgovarajuća. Zato se pitam da li uopšte mogu da budem siguran da ću biti spasen?“
Moj odgovor na ovu zabrinutost je sledeći: Pretpostavimo da ste u auto-trci i da vaš neprijatelj, koji ne želi da završite trku, baca blato na vaše prednje staklo automobila. Činjenica da privremeno izgubite iz vida svoj cilj i počnete da skrećete u stranu ne znači da ćete odustati od trke.
I to svakako ne znači da ste na pogrešnoj trkačkoj stazi. U suprotnom, vaš konkurent – vaš protivnik – vam uopšte ne bi smetao. To znači da treba da uključite brisače.
Kada nas napadne osećaj straha i nesigurnosti i zamagli našu viziju Božije slave i veličanstvenost budućnosti koju on planira za nas, to ne znači da smo neverni, ili da nećemo stići do neba. To znači da je naša vera napadnuta.
Pri prvom udaru, naša vera u Božija obećanja može da se rasprši i skrene sa puta. Ali da li ćemo ostati na stazi i stići do cilja zavisi od toga da li ćemo, po milosti, pokrenuti proces odupiranja – da li ćemo se boriti tog osećaja straha i nesigurnosti. Hoćemo li uključiti brisače?
Psalam 56:3 kaže: „Kad se uplašim, u tebe se uzdam“ (Psalam 56:3).
Obratite pažnju da on ne kaže: „Nikad se ne borim protiv straha.“ Strah napada, i bitka počinje. Dakle, Biblija ne pretpostavlja da pravi vernici neće imati nikakvih osećaja straha i nesigurnosti. Umesto toga, Biblija nam govori kako da se borimo kada oni udare na nas. Govori nam da uključimo brisače.