Velika misionarska nada

 Velika misionarska nada jeste da, kada se evanđelje propoveda u sili Svetog duha, sam Bog čini ono što čovek ne može: stvara veru koja spasava. Božiji poziv čini ono što čovečiji poziv ne može. Podiže  mrtve. Stvara duhovni život. On je kao Isusov poziv upućen  Lazaru u grobnici: „Izađi!“.

Poziv je stvorio poslušnost stvaranjem živote. (Jovan 11:44 ) Tako se svako spašava.

Možemo nekoga probuditi iz sna svojim pozivom, ali Božiji poziv može da učini da nastanu do tada nepostojeće stvari (Rimljanima 4:17).

Božiji poziv je nedoljiv u smislu da može da pobedi svako opiranje. Nepogrešivo je efikasan u skladu sa Božijom namerom – toliko da Pavle može da kaže: „Koje je (Bog) pozvao, te je i opravdao“ (Rimljanima 8:30).

Drugim rečima, Božiji poziv je toliko uspešan da nepogrešivo stvara veru kroz koju se opravdava osoba. Sve koje je pozvao su opravdani. Međutim, niko se ne opravdava bez vere (Rimljanima 5:1). Dakle, Božiji poziv ne može da ne dosegne svoj nameravani efekat. On neodoljivo učvršćuje veru koja opravdava.

To je ono što čovek ne može. To je nemooguće. Samo Bog može da izvadi kameno srce (Jezekilj 36:26). Samo Bog može da privuče ljude Sinu (Jovan 6:44). Samo Dobri pastir zna svoje ovce po imenu. On ih poziva i one ga slede (Jovan 10:3-4; 10:14). Suverena milost Božija, činjenje onoga što je čoveku nemoguće, jeste velika misionarska nada.5). Samo Bog može da otvori srce tako da bude poslušno evanđelju (Dela 16:14).

Suverena Božija milost, činei ono Što je čoveku nemoguće kroz evanđelje Isusa Hrista je velika misionarska nada.