Dnevno čitanje

Vera za budućnost

Ako su sva Božja obećanja u Isusu „da“, onda uzdati se u njega u sadašnjosti znači verovati da će se sva njegova obećanja ispuniti.

To nisu dve odvojene vere − uzdanje u njega i verovanje da će ispuniti šta je obećao. Uzdanje u Isusa − vera u Isusa radi spasenja − znači da verujemo da je održao svoju reč. Ako smo zadovoljni u raspetom i vaskrslom Isusu, to uključuje i veru da nas u svakom budućem trenutku, u celoj večnosti, ništa neće odvojiti od njegove ljubavi niti će ga zaustaviti u tome da sve izvodi na naše dobro. A to „dobro“ vidi lepotu i vrednost Boga u Hristu kao našem vrhunskom Blagu − i uživa u njima.

Uzdanje da će to dobro koje nas zadovoljava zauvek biti tu za nas zasnovano je na celokupnoj slavnoj blagodati u prošlosti, naročito na blagodati po kojoj Bog nije poštedeo rođenog Sina, već ga je dao za sve nas (Rimljanima 8:32).

Duhovnu Božju lepotu u svim njegovim ranijim dostignućima − a naročito Hristovu smrt i vaskrsenje za naše grehe − moramo da osetimo sada i u svim njegovim obećanjima. Kad su ukorenjene u toj prošloj blagodati, naše samopouzdanje i uzdanje drže se za sve što će Bog za nas biti u sledećem trenutku, u sledećem mesecu i u beskrajnoj večnosti.

On i samo on će zadovoljiti dušu u budućnosti. A mi moramo biti sigurni u tu budućnost, ako ćemo da živimo radikalnim hrišćanskim životom na koji nas Hristos poziva ovde i sada.

Ako naše sadašnje uživanje u Hristu − naša sadašnja vera − u sebi nema „da“ za sva Božja obećanja, onda neće imati ni silu za radikalnu službu u snazi koju Bog daje za svaki budući trenutak (1. Petrova 4:11).

Molim se da nam ovakvo razmišljanje o prirodi vere  buduću blagodat pomogne da izbegnemo površne i pojednostavljene izjave o verovanju u Božja obećanja. To je jedna duboka i divna stvar.