Videti evanđelje u Reči Božijoj

Zasigurno nikoga ko čita ovaj članak ne treba ubeđivati koliko je važno hraniti se Božijom Rečju. Kao što je Isus rekao: „Čovek ne živi samo od hleba, nego i od svake reči koja izlazi iz Božijih usta” (Matej 4:4). Kroz redovno i lično vreme provedeno čitajući Bibliju, dolazimo do boljeg spoznanja Boga i razumevanja Njegove volje za naše živote, doživljavamo Božiju prisutnost koja nas menja,i još mnogo toga.
Međutim, da li ste razmotrili značaj svakodnevnog zadovoljstva u Pismu, radi razvijanja većeg fokusa života na evanđelje i Hrista? Pod time podrazumevam sledeće: tokom vašeg čitanja Biblije, postavite pitanje, „Kako se ovaj tekst odnosi na evanđelje i na Hrista?” Martin Luter je hrabrio hrišćane: „Propovedajte sebi evanđelje svaki dan.” Dakle, postoji vreme u svakom danu, kada je potrebno da se podsetimo da ono što radimo, govorimo, ili mislimo jeste grešno i mora pokajanjem biti oprošteno kroz Isusov krst. Takođe, svakog dana postoje trenuci kada nam je potrebna sveža svest da jedan hrišćanin živi u slobodi Božijeg oproštenja i Hristove pravednosti zbog osobe i dela Isusa Hrista. Potrebno je da naše svakodnevno vreme čitanja Biblije pretvorimo u podsticaj ovakvom načinu biblijskog razmišljanja.

Ponovo dakle, bez obzira koliko Pisma čitamo dnevno, završimo vraćajući se na nešto što smo pročitali i postavimo pitanje: „Kako se ovaj tekst odnosi na evanđelje i na Isusa?” Možda ćete izabrati jedan stih ili deo nekog stiha. Možda ćete izabrati jednu reč, lika u naraciji, ili glavnu ideju odeljka. Iz toga možete videti, na primer, nešto što pokazuje našu potrebu za evanđeljem, primer koji ukazuje na nešto što Isus jeste ili nešto što je Isus uradio na bolji način, ili ilustraciju delovanja evanđelja na one koji veruju.

Izabrati nekoliko reči iz onoga što ste pročitali i postaviti pitanje poput ovog, jeste jedan način da razmišljate nad Pismom. Neka od najizvanrednijih obećanja u Bibliji su povezana sa praksom razmišljanja nad Pismom (na primer: Isus Navin 1:8; Psalam 1:2; Jakov 1:25). Bez obzira na to, ubeđen sam da je najveća potreba za većinu onih koji čitaju ovaj članak – čak i za one koji su svakodnevno posvećeni provođenju vremena u čitanju Biblije – da razmišljaju nad Pismom u svom „tihom času”.

Čini se da je uobičajeno iskustvo da ljudi čitaju Bibliju i nakon toga, čim je zatvore, zaboravljaju sve što su pročitali. Ljudi su retko promenjeni onime što odmah zaborave. Zašto ne možemo da zapamtimo? Da li većini ljudi nekako nedostaje mentalne sposobnosti neophodne da zapamte nešto što su malopre pročitali? Mislim da zaboravljamo uglavnom iz razloga što ljudi provode dve ili tri sekunde čitajući jedan stih, a onda dve ili tri sekunde naredni, i tako dok ne završe. Koliko neko može zapamtiti iz misli koju razmatra samo dve sekunde?

Čitanje Biblije nikada nije bilo namenjeno da bude primarano sredstvo apsorbovanja Biblije. Čitanje je početna tačka, a razmišljanje je apsorbovanje Biblije. Upravo apsorbovanje Biblije vodi do doživljavanja Boga i promena u našim životima koja tražimo kada dolazimo pred Bibliju.

Većina hrišćana čita Bibliju; nekolicina razmišlja nad njom. Kao rezultat, malo njih osete duhovni uticaj kroz vreme koje ulože u čitanje Pisma. Dakle, glavni razlog zašto više hrišćana ne nalaze svakodnevno vreme čitanja Biblije plodonosnijim, nema veze sa njihovom sposobnošću pamćenja, stepenom njihovog obrazovanja, ili sa koeficijentom inteligencije; već je problem veoma jednostavan: nedostatak razmišljanja nad Pismom.

Razmišljanje nad Biblijom, mora biti jednostavno kako bi bilo izvodljivo za svakog hrišćanina, jer Bog ima decu širom sveta koja su neverovatno raznolika što se tiče uzrasta, obrazovanja, inteligencije i mogućnosti. Prema tome, postoje mnogi načini za razmišljanje nad tekstom Pisma, kao što su ponavljanje stiha ili izraza sa naglaskom na drugu reč svaki put, prepisivanje stiha ili izraza svojim rečima, traženje primene teksta, izvlačenja principa, uočavanje pitanja na koje tekst daje odgovor ili problema koji tekst rešava, molitva kroz tekst, i još mnogo drugih. Još jedan jednostavni metod je onaj koji sam već predložio – izabrati nešto iz onoga što ste pročitali i postaviti pitanje: “Kako se ovaj tekst odnosi na evanđelje i na Isusa?”

Za bilo koji od načina apsorbovanja Biblije – bilo da je to slušanje, čitanje, proučavanje, ili učenje Božije Reči napamet – ovo je uvek dobro pitanje. Ono nam omogućava da spoznamo i volimo evanđalje dublje, i pomaže nam da ga propovedamo sebi svakodnevno. Ohrabruje nas da gledamo na Pismo sa glavnim fokusom na Hrista, i na taj način vrednujemo Isusa više.

Ako provedeš samo šestdeset sekundi razmišljajući nad stihom u Pismu, da li shvataš da to može biti od deset do dvadeset puta duže nego što bi to normalno radio? U tvom današnjem čitanju Biblije, odvoji barem jedan minut, izaberi stih, i postavi pitanje: “Kako se ovaj tekst odnosi na evanđelje i na Isusa?”