Niko se nikada nije osećao nevoljenim jer mu je rečeno da će njegova sreća usrećiti nekog drugog. Nikada me nisu optužili za sebičnost kada sam ljubaznost pravdao time što mi pričinjava radost. Naprotiv, činovi ljubavi jesu iskreni do one mere do koje se ne obavljaju uz gunđanje.
Dobra alternativa za gunđanje nije neutralnost ili osećanje dužnosti, već radost. Srce koje istinski voli „ljubi milost“ (Mihej 6:8), ne samo da čini milost. Hrišćanski hedonizam nas tera na razmatranje te istine.
„Po tom poznajemo da volimo Božiju decu, kad voli- mo Boga i tvorimo njegove zapovesti. Jer ljubav prema Bogu ovo znači: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške. Jer sve što je od Boga rođeno pobeđuje svet“ (1. Jovanova 5:2-4).
Pročitajte te rečenice obrnutim redosledom i obratite pažnju na logiku. Prvo, novo rođenje od Boga daje silu koja pobeđuje svet. To nam je dato kao temelj ili osnova („jer“) za iskaz da Božije zapovesti nisu teške.
Dakle, rođenje od Boga daje silu koja pobeđuje naše svetske averzije prema Božijoj volji. Njegove zapovesti nisu „teške“, već su čežnja i radost naših srca. To je ljubav Božija: ne samo da tvorimo njegove zapovesti, već nam one nisu teške.
Zatim u 2. stihu piše da je dokaz o istinitosti naše ljubavi prema deci Božijoj ljubav Božija. Čemu nas to podučava o našoj ljubavi prema deci Božijoj? Pošto je ljubav prema Bogu to kada njegovu volju tvorimo rado, a ne uz osećanje tere- ta, i pošto je ljubav prema Bogu mera istinitosti naše ljubavi prema deci Božijoj, stoga naša ljubav prema deci Božijoj isto mora da se pruža rado, a ne uz gunđanje. Hrišćanski hedoni- zam stoji u jednakosti sa službom ljubavi, jer nas podstiče na radosnu poslušnost, ne samo na poslušnost uz gunđanje.