Da li ste nekad razmišljali koliko je sjajno što je Bog unapred odredio da će se Pomazanik roditi u Vitlejemu (što se vidi iz proroštva zabeleženog u Miheju 5:2)? Da li ste zadivljeni što je odredio da u vreme ispunjenja tog proroštva Pomazanikova majka i zakoniti otac ne žive u Vitlejemu, nego u Nazaretu, pa je zbog toga – kako bi ispunio svoju reč i doveo tog prvog Božića dvoje nepoznatih, nevažnih i beznačajnih malih ljudi u Vitlejem – stavio u srce cezara Avgusta misao da se sav rimski svet popiše tako što će svako biti upisan u svom gradu? Proglas zaceo svet da bi se dvoje ljudi premestilo za sto kilometara!
Da li ste se nekad, poput mene, osetili malim i beznačajnim u svetu od sedam milijardi ljudi, gde sve vesti govore o velikim političkim, ekonomskim i društvenim kretanjima i o izvanrednim, moćnim, uglednim ljudima od globalnog značaja? Ako ste se tako osećali, ne dozvolite da vas to obeshrabri i rastuži, jer u Pismu izričito piše da Bog upravlja velikim političkim silama i džinovskim industrijskim kompleksima a da ovi to i ne znaju – ne radi njih, nego radi malih ljudi iz svog naroda, radi male Marije i malog Josifa koji su morali da odu iz Nazareta u Vitlejem. Bog pokreće čitavo carstvo da bi ispunio svoju reč i blagoslovio svoju decu.
Ako u svom malom svetu iskusite nevolje, nemojte pomisliti da je Gospodnja ruka okraćala. On ne radi na našem blagostanju ili slavi, nego svim svojim srcem radi na našoj svetosti i radi tog cilja upravlja celim svetom. Kao što piše u Poslovicama 21:1: „Carevo srce je kao potok u Gospodnjoj ruci – on ga skreće kud ga volja.“ A on ga uvek skreće tako da u svom narodu postigne svoje večne ciljeve koji se tiču spasenja i osveštanja.
On je veliki Bog malih ljudi i imamo mnogo razloga da se radujemo što svi kraljevi, predsednici, premijeri, kancelari i poglavari sveta i ne znajući slede proglase našeg svevladajućeg Oca na nebesima kako bismo mi, njegova deca, mogli da se saobrazimo slici njegovog Sina, Isusa Hrista, i dauđemo u njegovu večnu slavu.