Zašto je Isus došao

Mislim da je Jevrejima 2:14-15 moj omiljeni predbo­žićni tekst, jer ne znam nijedan drugi koji tako jasno izražava vezu između početka i kraja Isusovog zemaljskog života – vezu između utelovljenja i raspeća. Ta dva stiha jasno pokazuju da je Isus došao da umre. Oni mogu
sjajno da vam posluže da svojim neverujućim prijateljima ili članovima porodice objasnite svoj hrišćanski pogled na Božić korak po korak. To bi moglo da zvuči otprilike ovako, ako objašnjavate izraz po izraz:

Pošto su deca od krvi i mesa…

Reč „deca“ potiče iz prethodnog stiha (Jevrejima 2:13) i odnosi se na duhovno potomstvo Hrista, Mesije (v. Isaija 8:18; 53:10), koje se zove i „Božija deca“ (Jovan 1:12). Drugim rečima, Bog je, šaljući Hrista, posebno imao na umu spasenje svoje dece.

Istina je da je „Bog toliko voleo svet da je dao [Isusa]“ (Jovan 3:16), ali je istina i da je Bog posebno hteo da okupi „rasejanu Božiju decu” (Jovan 11:52). On je naumio da ponudi Hrista svetu i da sprovede spasenje svoje dece (v. 1. Timoteju 4:10). Ako primite Hrista, Bog će vas usvojiti kao svoje dete (Jovan 1:12).

…i on je uzeo udela u krvi i mesu…

To znači da je Hristos postojao pre svog utelovljenja. Bio je duh, večna Reč. Bio je s Bogom i bio je Bog (Jovan 1:1; Kološanima 2:9), ali je uzeo udela u krvi i mesu i obukao svoju božansku prirodu u ljudsku. Postao je potpun čovek, a ostao potpun Bog. To je u mnogome velika misterija, ali je srž naše vere i biblijsko učenje.

…da smrću…

On je postao čovek da bi umro. Dok je bio samo Bog, nije mogao da umre za grešnike, ali je to mogao kao čovek. Cilj mu je bio da umre. Zato je morao da se rodi kao čovek. Rodio se da umre i stoga je Veliki petak zapravo svr­ha Božića. Većina današnjih ljudi treba upravo to da čuje o suštini Božića.

…da smrću uništi onoga koji ima vlast nad smrću, to jest đavola…

Hristos je svojom smrću obesnažio đavola. Kako? Tako što je pokrio sav naš greh. To znači da Satana nema pravosnažnu osnovu da nas optužuje pred Bogom. „Ko će podi­ći optužbu protiv Božijih izabranika? Zar Bog koji opravdava?“ (Rimljanima 8:33). Po kom osnovu opravdava? Na osnovu Isusove krvi (Rimljanima 5:9).

Naš greh je najjače oružje koje Satana ima protiv nas. Ako ga Isusova smrt uklanja, to znači da je đavolu glavno oružje istrgnuto iz ruke – jedino smrtonosno oružje koje je imao. Više nema osnovu da sastavi optužnicu i traži na­ šu smrtnu kaznu, jer nas je sudija proglasio nedužnima na osnovu smrti svog Sina!

…i da oslobodi one koji su, bojeći se smrti, celog života bili u ropstvu.

Dakle, oslobođeni smo straha od smrti. Bog nas je opravdao i Satana ne može da promeni tu Božiju odluku. Bog hoće da naša konačna sigurnost odmah utiče na naše živote, da srećan kraj odnese ropstvo i strah sadašnjosti.

Ako ne moramo da se plašimo smrti – našeg poslednjeg i najvećeg neprijatelja – onda zapravo ne moramo ničeg da se plašimo. Možemo da budemo slobodni. Slobodni da se radujemo. Slobodni za druge.

Kakav sjajan božićni dar – od Boga za nas i od nas za svet!