Dnevno čitanje

Zašto se moramo čvrsto držati nade

Bog nije nedosledan. On se ne ulaže trud dajući obećanja, zakletve i krv svog Sina da bi pričvrstio samo jedan kraj naše sigurnosti, a drugi ostavio da visi u vazduhu.

Spasenje dobijeno Isusovom krvlju bilo je sve što je potrebno da se spase njegov narod, a ne samo deo.

Stoga se možemo zapitati: Zašto nas pisac podstiče da se čvrsto držimo svoje nade (Jevrejima 6:18)? Ako je naše držanje nade već ostvareno i neopozivo zajamčeno Isusovom krvlju — a jeste (po tome se razlikuju stari i novi savez) — zašto nam onda Bog govori da se čvrsto držimo?

Odgovor je sledeći:

  • Ono što je Hristos otkupio za nas kada je umro nije bilo oslobođenje od obaveze da se čvrsto držimo, nego nam je obezbedio silu koja nam omogućava da se čvrsto držimo.
  • Ono što nam je otkupio nije ukidanje naše voljnosti da se uopšte čvrsto držimo, nego osnaživanje naše volje tako da želimo da se čvrsto držimo.
  • Ono što je otkupio nije ukidanje zapovesti da se čvrsto držimo, nego ispunjenje zapovesti da se držimo.
  • Ono što je otkupio nije bio kraj, nego početak njegovog podsticanja nas.

Umro je da biste vi uradili ono isto što je uradio Pavle u Filipljanima 3:12: „Ja… se uprežem, kako bih se domogao toga radi čega se Hristos Isus domogao mene.“ Nije ludost, nego je jevanđelje kada kažemo grešniku da čini ono što mu samo Hristos može omogućiti –  naime, da položi nadu u Boga.

Dakle, podstičem vas svim svojim srcem: pružite ruke i domognite se onoga radi čega se vas Hrist domogao, i držite se toga svom svojom snagom — što je njegovo moćno delo u vama.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Nade usidrene na nebu.“