Vidimo Hrista kako stoji glave izbodene krunom od trnja, s tuđim ogrtačem na leđima, primoran da drži trsku kao vladarsko žezlo, dok se gomila ruga njegovoj carskoj tituli, a rimski upravitelj Pilat podrugljivoj masi izjavljuje: „Evo čoveka!“ On je te reči izgovorio s prezirom. Ipak, one su, ironično, bile sasvim prikladne; pred njima je stajao Spasitelj sveta, u skromnoj odeći i ukrašen izdašnom ljubavlju prema svetu.
Možemo mnogo toga da naučimo iz Hristovog primera. Dok je trpeo ismevanje njegovoj tituli i „smrt pre smrti“, odnosno, brutalno bičevanje, ovaj ponizni Car nije ni reč rekao u svoju odbranu. A zbog čega su ga osudili? Zato što je iscelio ženu koja je 18 godina bila bogalj (Luka 13,10-13)? Zato što je vratio u život udovičinog sina u Nainu (Luka 7,11-17)? Zato što je izveo Lazara iz groba (Jovan 11,1-44)? Jer je uzimao dečicu u krilo i poučavao učenike da „takvima pripada nebesko carstvo“ (Matej 19,14)? Na osnovu čega su ga njegovi optužitelji toliko zlostavljali? Nije bilo razloga. Ipak, svejedno su to radili.
Kad je naš ponizni Gospod ćutao tokom brojnih ispitivanja, Pilat je to smatrao uvredom i manjkom poštovanja. Tu vidimo veliku ironiju, jer je ovaj rimski upravitelj pokušao da se nametne samom Caru svemira! I sve to vreme, taj Car nije učinio ništa da potvrdi svoj autoritet ili spase sebi život. Ponizno je istrpeo nepravedni sud, odgovarao istinito i hodao pravo do same smrti, a sve to radi nas.
Pitam sebe: vidim li ja zaista tog Čoveka koji stoji pred Pilatom, koji stoji pred gomilom – koji stoji preda mnom? To nije bespomoćna osoba koja ništa ne može da učini za sebe. To je utelovljeni Bog.
Razumem li zašto je krenuo ovim ponižavajućim putem? „O, kakva je ljubav skovala plan spasenja“1 – ljubav i spasenje za mene i vas! Pre dva milenijuma žalosna predstava se odigravala pred upraviteljevom palatom, delimično i zato što je Isus pred sobom video i naša imena – imena koja je urezao na dlanove koji će svirepo biti probodeni klinovima (vidi Isaija 49,16).
Neka nikad ne budemo ni nalik toj odmetnutoj gomili koja se ruga Hristovoj poniznosti niti budimo kao Pilat, koji se nadao da će ga impresionirati. Umesto toga, gledajmo tog poniznog Čoveka kako drži trsku, nosi krunu od trnja i ogrtač, visi na krstu – i pogledajmo kako nas doziva. Evo Čoveka: znajmo da, van svake sumnje, njegova ljubav prema nama nema kraja.
1. William R. Newell, “At Calvary” (1895).
