Svako voli da zna kako se priča završava. Knjiga otkrivenja nam daje priliku da odmah okrenemo poslednju stranicu knjige kako bismo ka kraju istorije krenuli s većom verom, samopouzdanjem i radošću.
Pismo vrlo jasno kaže da se celokupna istorija kreće ka konačnom cilju. To pitanje je od ogromnog značaja; Bog je stvorio čoveka tako da zna da postoji nešto i posle smrti. Čak nam je i večnost stavio u srce (Propovednik 3,11, NSP).
Svaka religija i pogled na svet pokušavaju da daju neki smisao istoriji. Na primer, hinduizam uči da se naša trenutna stvarnost ne kreće ka nekom odredištu, već ukrug – drugim rečima, da je istorija ciklična. Ateistički naturalizam tvrdi da istorija nema nikakav obrazac, svrhu niti krajnji cilj, već je jednostavno priča o atomima koji se stalno iznova preraspoređuju (a to važi i za sve nas). Međutim, hrišćani znaju da je po Bibliji istorija linearna: postojao je početak, postojaće kraj, a istorija ima svoj smer. Hristov život, smrt, vaskrsenje i povratak su glavna tema cele istorije. Zato je to okvir u kome treba posmatrati priču čovečanstva. Isus će se vratiti; on će dovršiti večni Božji plan spasenja i uvešće nas u Božje dovršeno carstvo. Sve će učiniti novim i savršenim.
Kakvo je to dovršeno carstvo koje Isus donosi? To je carstvo usredsređeno na njegov krst. To je carstvo koje menja srce i život, a njegovi žitelji se klanjaju Isusu kao caru. To je carstvo ljubavi, pravde, saosećanja i mira. To carstvo raste i seže do krajeva zemlje – a u određeno, nama nepoznato vreme, Bog Otac će dati svom Sinu sve narode u nasleđe (Psalam 2,8).
Čak i sada Bog ostvaruje svoj nadmoćni plan i svoju tajanstvenu volju. Dok piše o poslednjim vremenima, Jovan nas podseća da „spasenje pripada Bogu našemu“ (Otkrivenje 7,10). Kad bi spasenje pripadalo nekom drugom ili pak nikom, Božji plan ne bi mogao da se ostvari. Ali on je tvorac istorije i vladar budućnosti. Njegov plan je da spase svoj narod, a to će i učiniti. Jednog dana ćemo ga čuti kako kaže: „Svršilo se“ (21,6).
Bog je Isusovom smrću i vaskrsenjem započeo delo našeg spasenja i jednog dana će sve podrediti jednome – Isusu. Zato, ako smo sjedinjeni s Hristom, „nadmoćno pobeđujemo“ (Rimljanima 8,37) i možemo zauvek da vladamo sa Sinom. Kako reagujemo na to? S verom, uzdanjem i radošću! Iako ne znamo kako će naš život teći, znamo kako se priča završava – i kako naša večnost počinje. Zato se sa željnim očekivanjem molimo: „Oče naš, koji si na nebesima… neka dođe carstvo tvoje“ (Matej 6,9-10).
