Evanđelje nije ohrabrenje dobronamernim ljudima koje ih poziva da svom životu dodaju i malo religije. Božja reč dolazi odmetnutom srcu i zahteva njegovu poslušnost. To je reč koja mrtve dovodi u život.
Kako se to postiže? Samo Božjim Duhom. Duh treba da ostvari ono što ne može niko drugi, ni na koji način: da donese novi život.
Po prirodi, svi smo mi pobunjenici protiv Boga. Niko ga ne traži (Rimljanima 3,11). Čak i ako za sebe kažem da sam agnostik, da još tragam za istinom i da sam otvorenog uma, u stvarnosti sam svejedno pobunjen. A „Bog sada nalaže ljudima da se svi svuda pokaju“ (Dela 17,30). Bog poziva svakoga od nas da napravi potpuni preokret – da odlučno ostavi greh i odmetništvo za sobom i dođe pod njegovu vlast.
Ovo ne možemo sami i potrebno nam je čudo. Kad smo prepušteni sami sebi, mrtvi smo i bez nade za večnost. Srećom, Božji Duh ima upravo taj zadatak: da učini čudo za nas. Novi život je nešto što postiže Bog, a ne mi. Duh nam pokazuje da smo grešni i uverava nas da se Isus svojom smrću na krstu pobrinuo za to.
Pismo apsolutno jasno tvrdi: dok smo bili mrtvi u gresima, Hristos nas je oživeo (Efescima 2,1-5). Duh nam pomaže da shvatimo ono što sami nismo bili spremni da prihvatimo – naime, da imamo duboki problem koji ne možemo da rešimo. Potrebno nam je čudo. A to je ono što Bog čini. On daje novi život. Spasava nas po svojoj blagodati.
Svaki naš delić vremenom stari; Petar nas podseća da ćemo jednog dana biti isečeni kao trava. Ipak, tu je seme koje stvara nešto nepropadljivo, seme koje u nas seje Duh i koje će cvetati i rasti u celoj večnosti: život koji se preko evanđelja iznova rodio. Božja reč ostaje zauvek, pa tako i onaj koji je doveden u novi život dok je Duh delovao preko nje.
Kad nam se to desi, Bibliju više ne posmatramo kao istorijsku knjigu ili priču koja nas inspiriše. Ona delom Duha postaje svetlo koje nam pokazuje pravi život, a naše oči se otvaraju i razumeju ko je Bog. Zato proučavamo Bibliju: da bismo bolje videli i upoznali onoga ko nas je spasao i s kim ćemo provesti večnost.
I zato, neka vas Isusova ljubav privuče njemu. Neka vas Isusova radost osposobi da mu služite. Neka vam mir i zadovoljstvo koje zadobijamo kad upoznamo Isusa pruže postojanost i jasno razumevanje toga gde smo bili, gde smo sada i kuda smo se zaputili. Naše zemaljsko telo će nestati, ali mi ćemo živeti zauvek.
