U ravnicama Moava pored reke Jordan Izrailjci su konačno bili na korak od ulaska u zemlju koju im je Bog obećao. Mojsije se poslednji put obratio narodu sa željom da ljudi svojom neposlušnošću ne pokvare odnos sa Bogom, kao što je to prethodna generacija učinila. Podsetio ih je na ono što je Bog rekao i podstakao ih da, na temelju velike Božje intervencije i vernog držanja zaveta, budu narod izdvojen za njega.
Putem Mojsijevih uputstava Bog je pred svoj narod postavio dve zapanjujuće mogućnosti – a ulog je bio zaista velik. Obećao im je blagoslov, ali ih je i upozorio. Postavio im je jednostavno pitanje: Kako ćete živeti? Da li ćete se držati zaveta i uživati u blagoslovu zemlje ili ćete biti neposlušni i proterani iz nje?
Ljudi koji su se okupili na ulazu u zemlju su, čuvši Božju reč, verovatno pomislili: A, ne, mi nikad nećemo biti tako neposlušni! Ipak, ako „ubrzamo film“ nekoliko stotina godina unapred, gde ih zatičemo? „Na vodama vavilonskim seđasmo i plakasmo opominjući se Siona… Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju u zemlji tuđoj?“ (Psalam 137,1, 4). Izrailjce je zarobio strani narod, a oni se sećaju starih vremena i pitaju se kako su završili tu gde su sada.
Kao stvorenja koja žive u ovom palom svetu, vi i ja smo veoma ranjivi i podložni iskušenjima. Uvek nas samo jedna odluka deli od neposlušnosti i okretanja leđa Bogu. Očajnički nam je potrebna Božja blagodat. Tragično je što se mnogi od onih koji su bili naizgled posvećeni, odani i na putu za obećanu zemlju nisu samo sapleli, nego su naglavačke upali u neveru. Najgora naša greška je što pomišljamo: „A, ne, to se meni nikad neće desiti!“
Zli voli da nam govori kako nam je Bog dao svoj zakon i zapovesti jer hoće da nam zagorča život, liši nas svake zabave i ispuni nam dane žalošću i bolom. To je apsolutna laž nad lažima. Bog svoju reč daje radi našeg dobra! Sva upozorenja Pisma su tu da nas usmere i opomenu kad smo na ivici propasti, sva obećanja Pisma su tu da nas podignu kad smo zaplašeni i nesigurni, a sve zapovesti Pisma su tu da nas uvedu u blagoslov života proživljenog na Božji način, u njegovom prisustvu, u njegovom svetu. Njegovu posvećenost našem dobru najjasnije vidimo u tome što je njegov Sin došao da ponese prokletstvo naše neposlušnosti kako bismo mi imali blagoslove koje samo on zaslužuje.
Da li volite Boga? Da li znate da Bog voli vas? Čujte, dakle, njegova upozorenja, poslušajte njegove zapovesti i uživajte u utesi njegovih obećanja.
