Neuhvatljiva priroda zadovoljstva nije nešto novo u našem dobu. U 17. veku je pitanje zadovoljstva bilo toliko važno da je puritanac Džeremaja Barouz napisao celu knjigu o njemu – Hrišćansko zadovoljstvo, taj retki dragulj – koja je i dan-danas klasik hrišćanske pobožnosti. Pa ipak, danas je retko viđamo na policama prepunim naslova koji hrane našu fantaziju da zadovoljstvo zavisi od stvari vezanih za svet, npr. obilnog imetka i udovoljavanja sopstvenim željama.
Ako smo iskreni, moramo priznati da se prelako prepuštamo plimi pohlepe pod uticajem duha nezadovoljstva koji je direktno povezan s našim okolnostima. Ponašamo se kao deca – nezadovoljni smo onim što nam se daje i nerviramo se jer drugi imaju više. Zato smo čvrsto rešeni da uradimo sve što je potrebno da „sredimo“ svoj finansijski, društveni ili fizički život.
Lako je pomisliti da na pohlepu treba odgovoriti bilo samoodricanjem bilo udovoljavanjem sebi. Ja, na primer, mogu da na osnovu lažnog osećaja poniznosti kažem da me džemperi od kašmira ne zanimaju, ali jedino ako nosim neki grubi džemper koji me grebe; čak i to bi u meni probudilo ponos, jer bih sebe smatrao svetim. S druge strane, mogao bih da pokupujem sve džempere na svetu, nadajući se da ću tako najzad prestati da ih želim!
Nijedan od ovih pristupa ne proslavlja Gospoda. Ono što ga proslavlja jeste nada u njega, u onoga ko se brižno stara o nama i daje nam darove u kojima uživamo. Naša nada nije u materijalnom bogatstvu, ali hrišćani znaju da je svaki Božji dar delo njegovog blagodatnog proviđenja; proslavljamo ga tako što u onome što nam daje uživamo onako kako nas i poziva u svojoj Reči. Imamo tu slobodu da uživamo u stvarima – ali te stvari ne treba da nam budu bogovi koje ćemo slediti i služiti im, kao da će zadovoljiti naše potrebe i čežnje. Zadovoljni smo samo onda kad znamo da je Hristos Gospod i da niko i ništa ne može da dođe na njegovo mesto.
To nam se ne dešava samo od sebe. Svi mi, baš kao Pavle, treba to da učimo dok sazrevamo u veri. Bilo da je reč o našem stavu kad ne ide sve kako treba, bilo da je reč o tome kako reagujemo kad nas ne unaprede na poslu – ili o bilo čemu drugom – pitanje koje treba sebi da postavimo uvek je isto: kako mi činjenica da je Hristos dovoljan za sve pomaže da u ovim okolnostima ostanem zadovoljan? Zadovoljstvo je redak dragulj i veoma dragocena stvar.
