Ako ste imalo nalik meni, sećate se nekih školskih predmeta iz kojih ste domaći radili s osećajem beznađa. Možda vam se činilo da vas nastavnik smatra izgubljenim slučajem. Tada je stvarno teško učiti. Žan Kalvin je jednom primetio nešto slično: „Od istine nas ništa ne udaljava toliko koliko pomisao da nas smatraju beznadežnima.“1
Lako nam je da u svom hrišćanskom životu osetimo beznađe – da postanemo umorni od činjenja dobra. Možda smo prestali da udovoljavamo potrebama Božjeg naroda jednostavno zato što su nas obeshrabrili rezultati ili sopstvena nemoć da se uhvatimo ukoštac sa grehom i postanemo posvećeniji. Ne smemo da odustajemo! Dok smo u svom hrišćanskom životu poslušni Gospodu, Bog deluje u nama tako što nas menja i čini zrelijima (Filipljanima 2,12-13). Jovan je u svoje vreme hrabrio one koji veruju u Hrista govoreći: „Mi znamo da smo prešli iz smrti u život, jer volimo braću“ (1. Jovanova 3,14, naglasak dodat). Koliko nas bi rečenicu završilo baš tim rečima? Pa ipak, čak je i sam Isus rekao: „Po tom će svi poznati da ste moji učenici – ako budete imali ljubavi među sobom“ (Jovan 13,35).
I zato, ne odustajte. Kad je apostol Pavle pisao Solunjanima, pohvalio je njihova uzorna dela vere, truda ljubavi i strpljive nade u Gospoda našega Isusa Hrista (vidi 1. Solunjanima 1,3). I za nas može da važi isto što je važilo i za crkvu u Solunu: naš izraz vere može da bude kao i njihov: praktičan, opipljiv i postojan. Solunjani nisu samo nakratko zablistali pa se ugasili; njihova dobra hrišćanska dela bila su postojana i trajna.
Činjenje dobra može da bude zamorno, ali moramo da pazimo da se ne umorimo. Jednog dana će Car slave reći pravednima: „Ukoliko učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste“ (Matej 25,40). Dok taj dan ne dođe, imamo privilegiju da slušamo Hrista i služimo mu s nepoljuljanom nadom. Na koji opipljivi način pokazujete hrišćansku dobrotu prema skitnicama, strancima, zatvorenicima, udovicama, siromasima? Da li je vreme da zamolite Boga da vam dâ snagu i cilj u svom delu kako biste počeli ili iznova krenuli da „činite dobro“?
