Evanđelja po Mateju i Luki nam predstavljaju božićne likove koji su nam postali prilično poznati: Josifa, Mariju, pastire, mudrace i tako dalje. Ponekad govorimo i o onima koji su manje poznati, kao što su Zaharija, Jelisaveta, Ana i Simeon. Svake godine u doba Božića imamo propovedi i proučavanja iz ugla gotovo svakog od ovih likova. Ipak, tu postoji jedan važan izuzetak: iznenađujuće mali broj nas je razmišljao o Božiću s Isusove tačke gledišta.
U ovom stihu nam autor Poslanice Jevrejima govori da je Isus, kad je stupio na scenu istorije, na usnama imao reči 40. Psalma. Baš kao što Pepeljugina staklena cipelica pristaje samo njoj, tako i ove reči ne mogu da se odnose ni na koga drugog osim na Isusa.
Bog se za prvi Božić pripremao tokom vekova i vekova Starog zaveta, jer su sve starozavetne žrtve bile samo senke stvarnosti na koju su ukazivale. Te žrtve su uključivale smrt životinja koje su ljudi morali da dovedu do oltara. Životinje tu nisu imale izbora; one su na to jednostavno bile primorane. Ali pre nego što je iskusio ljudski život, Isus je znao da će njegova uloga – njegova žrtva – biti drugačija. Dobrovoljno ju je prihvatio. Bog Sin je, u najponiznijem obliku i u najmanje očekivanom okruženju, uzeo ljudski oblik koji mu je dat – pripremljen „kao otkup za mnoge“ (Matej 20,28). Gledao je ovaj pali svet i njegove grešne ljude i rekao je Ocu: Da, otići ću tamo. Postaću jedan od njih i umreću za njih.
Petar shvata težinu Hristove smrti kad piše: „On je na svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da živimo za pravednost; njegovim ranama ste isceljeni“ (1. Petrova 2,24). Isus je, u potpunosti Bog i u potpunosti čovek, došao u ovaj svet da u svom telu učini ono što nijedna životinja prineta na žrtvu nije mogla: poneo je na sebi našu kaznu, očistio našu savest i pružio nam božansku milost. Savršeno je izvršio sve što je neophodno da bi grešnici mogli da stupe u zajedništvo sa Bogom.
Ovo je sasvim drugačije od obećanja gole religije, u kojoj pravila i čovekov napor postaju uzaludni mehanizmi truda da se uspnemo u nebo. Nasuprot tome, poruka jasala je poruka milosti koja oslobađa. Bog je napravio zadivljujući prvi korak i u Isusu došao da nas izbavi. Ne moramo da krećemo na neki dugačak put da bismo našli Boga, jer je Hristos, novorođeni Car, znao kakvu ulogu treba da odigra. Kakva bi bila naša ispravna reakcija? Da mu se jednostavno ponizno poklonimo, proslavimo ga celim srcem i željno ga iščekujemo u svakom svom danu
