Biblija ne osuđuje poslovnu pronicljivost niti planiranje za budućnost. Ono što osuđuje jeste ponosit i egoističan način razmišljanja kojim namerno ili nenamerno izostavljamo Boga iz svojih odluka i budućih planova – stav koji pretpostavlja da su neke stvari koje nam nisu ni obećane izvesne.
Jakov nas nedvosmisleno suočava sa stvarnošću našeg ograničenog znanja i razumevanja. Podseća nas da moramo da prihvatimo ono što ne znamo. Da li želimo da budemo u mogućnosti da planiramo nedeljama i mesecima unapred? Naravno! Ali Jakov ističe da ne znamo ni šta će se sutra desiti. Ponos nas tera na pomisao da svaki udisaj vazduha uzmemo zdravo za gotovo.
On nas dalje podseća na našu krhkost. Činjenica je da je naš život „vodena para koja se zamalo pokaže i onda nestane.“ Kao jutarnja izmaglica koja lebdi nad travom i zatim pri pojavi prvih sunčevih zraka nestaje, tako je i naš život prolazan; na kraju nestaje, a budućim generacijama ne ostaje ni traga od nas.
Kad znamo koliko smo krhki i ograničeni, kako onda da razmišljamo o budućnosti? U Jakovljevoj poslanici ne nalazimo samo kritiku našeg egoističnog razmišljanja i planiranja, već i lek. Vrlo je jednostavno: treba da naučimo da planiramo u poniznosti, znajući da potpuno zavisimo od Božjeg staranja. Ništa u svemiru – pa ni mi – ne bi moglo da postoji ni delić sekunde bez Boga. Kao što je Alek Motjer napisao: „Naredni dan nam je na raspolaganju ne zato što je to prirodna nužnost, mehanički zakon, naše pravo ili zato što nam je priroda naklonjena, već po zavetnoj milosti Božjoj.“1
Sutrašnji dan nam nije obećan. Možemo da ga isplaniramo, ali ne i da pretpostavimo da će nam biti pod kontrolom. Samo se po Božjoj milosti budimo svakog dana. Uviđamo da je takvo „uzimanje života zdravo za gotovo“ grešno i nesmotreno onda kad shvatimo da je sam naš život utemeljen u Božjim darovima koji nas u njemu održavaju. Ne možemo da ignorišemo sopstvena ograničenja i kratkoću života, ali možemo dozvoliti ovim istinama da oblikuju i preobraze naše razmišljanje i odluke, njemu na slavu. Zato razmotrite svoje planove za danas, za sutra, za sledeću i naredne godine. Da li ste se molili za njih? Da li ste prihvatili da su njegovi planovi iznad svega i da od njih zavise i vaši planovi? Prinesite mu svoje planove i stavite ih u njegove ruke. Ne možete upravljati budućnošću, ali i ne morate, jer znate onoga ko može.
