Gotovo je obeshrabrujuća pomisao videti koliko je ljudi videlo Gospoda Isusa, čulo njegovo učenje i svedočilo njegovim čudima – pa ipak nije poverovalo.
Istog dana kad su videli kako je sa samo nekoliko hlebova i riba nahranio 4.000 ljudi – otkrivajući tako da je Bog koji se stara o svom narodu u pustinji (Marko 8,1-10; vidi 2. Mojsijeva 16) – fariseji su od Isusa tražili da im da „znak s neba“ (Marko 8,11). Odgovarajući im, Isus je svoje sledbenike upozorio: „Čuvajte se od kvasca farisejskog i kvasca Irodova.“
Fariseji su bili licemerni, a Irod je bio neprijatelj. Fariseji su se držali svojih samopravednih pretpostavki da su zaslužili blagoslov od Boga i da im zato Spasitelj i ne treba. Irod se držao moći koju je imao nad narodom, tako da mu nije bio potreban nikakav Car. Zato su bili tako slepi pred istinom. S takvim pristupom nisu mogli da veruju niti razumeju ko je Isus. U suštini su lagali, govoreći: Pa baš i ne želim da otkrijem ko je zaista Isus, a svakako ga neću prihvatiti kao svog Spasitelja ili Cara. Isus je upozorio sledbenike da ne budu takvog stava, jer čak i mrvica takvog kvasca – tačnije, neverja – može da ima značajne posledice.
Kad ponos izbije na površinu, tera nas da osuđujemo Pismo umesto da učimo iz njega. Međutim, kad sudimo Božjoj reči, ono što smatramo beznačajnim i nevažnim „štrpkanjem“ od istine na kraju će postati kvasac koji se širi po celom hlebu naših ubeđenja.
Isus nas poziva da ga ponizno prihvatimo kao onoga koji jeste – da mu dozvolimo da nas spase od naših greha i zavlada celim našim životom. On nas stalno strpljivo podseća na to ko je. Taj njegov poziv je poziv proroka i roditelja, direktan i pun ljubavi.
Da bismo savladali posledice kvasca ponosa, potrebno nam je da u nama deluje Hristos. Treba nam božanska intervencija da bismo shvatili njegovo delo u našem životu. Zato ljudi mogu ponekad da čitaju Bibliju i da ništa ne razumeju – mogu da slušaju evanđelje i da ništa ne čuju. Dok nam se ne otvore oči razumevanja i ne otpuše uši, tako nešto nas se neće doticati. Ali svaki put kad nam Božji Duh pokaže Isusovu lepotu i podseti koliko nam on očajnički treba, naše srce i um mogu da pevaju:
Ja ne znam kako Sveti Duh me grešnog obnovi
A Hristos lik u srcu mom zauvek objavi.
Al’ ja znam u koga verujem, ništa me neće od njeg’ oteti.1
Protivotrov za kvasac fariseja i Iroda je delovanje Duha. Ne budite toliko ponositi da pomislite da vam ne treba. Molite se da vam danas iznova pokaže Isusa u svojoj reči da biste svakim delićem svog života mogli da proslavite svog Spasitelja i Cara.
