Ako želimo da naša vera ostane čvrsta u vremenima dugog iščekivanja, onda moramo da se uzdamo u sledeće istine: kao prvo, Bog ima moć da učini ono što je obećao; kao drugo, on je dovoljan da u svako vreme zadovolji sve naše potrebe.
Avramova vera je bila u iskušenju u čekaonici života. Godinama je živeo u stranoj zemlji, čekajući sina „koji će izaći od njega“ da dođe na svet kao što je Bog obećao (1. Mojsijeva 15,4). A Bog mu je upravo tu veru u njegova obećanja uračunao u pravednost.
Pišući o Avraamovoj veri u to vreme, Pavle kaže: „U Božije obećanje nije posumnjao s neverovanjem, nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu, potpuno uveren da je Bog kadar i učiniti ono što je obećao“ (Rimljanima 4,20-21). Drugim rečima, Avraam je poverovao da ništa i niko ne može stajati na putu Bogu dok ispunjava svoju izgovorenu reč – čak i onda kad nije mogao ni da nasluti kako će Bog ispuniti svoja obećanja. Njegova vera nije bila skok u tamu, već je svoj temelj imala u Božjem karakteru.
Ako ubrzamo do današnjeg doba, videćemo da je jedno od velikih obećanja koje imamo na umu obećanje Gospoda Isusa da će nam pripremiti mesto i da će doći da nas dovede k sebi (Jovan 14,3). Zato smo, kad mu verujemo na reč, ispunjeni nadom u nebo. Možemo van svake sumnje biti sigurni da će se Isus vratiti. Taj dolazak biće vidljiv i tom prilikom on će uzeti one koji mu pripadaju. Ta obećanja koja imamo su sigurna isto koliko i obećanje koje je Bog dao Avraamu, na čije ispunjenje je ovaj čekao 25 godina.
U Avraamovom iskustvu takođe vidimo da samo Bog može da nas sprovede kroz taj period iščekivanja. U Prvoj Mojsijevoj 17 Bog se ponovo ukazao Avraamu kako bi ojačao njegovu veru. Kako? Tako što mu je otkrio ko je on sam: „A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: Ja sam Bog Svemogući [El-Šadaj]; po mojoj volji živi“ (17,1). Jevrejski izraz El-Šadaj može da znači i „Bog koji je dovoljan“. Drugim rečima, Bog je potvrdio da će obećanja data Avraamu potvrditi snagom svog karaktera.
Hrišćanski život je život čekanja. Svako takvo čekanje je sastavni deo Božjeg plana. Svaki period iščekivanja je prilika da učvrstimo veru u njegova obećanja. Dok čekamo, možemo da budemo uvereni da će zadovoljiti svaku našu potrebu. U ovome ćemo naći mir: Bog u koga verujemo je u stanju da učini sve što je obećao.
