Samu ideju novog neba i nove zemlje teško je shvatiti. Ipak, možemo da s apsolutnom sigurnošću kažemo da će Bog sve što sada postoji preobraziti; niko i ništa neće moći da uništi njegovo dovršeno carstvo. To možemo da tvrdimo zato što je on Bog koji je dovoljno moćan da održi svoja obećanja, što se najslavnije vidi na drvenom krstu i u praznom grobu. Upravo sada, iza scena onoga što nazivamo istorijom, Bog se priprema da dovede svoje carstvo u svoj punini – on se za to, štaviše, priprema celu večnost. Kad se Hristos vrati, uvešće nas u to novo carstvo, novo nebo i novu zemlju u kojima obitavaju pravednici.
Kad se Božje dovršeno carstvo najzad utvrdi, greh će biti kažnjen, pravda zadovoljena, a zlo uništeno. Više neće biti smrti, žalosti, plača ni bola. To će sve biti „ono prvo“ koje „prođe“. Kad Bog dovrši svoje carstvo, kad se njegov savršeni plan ostvari, niko i ništa neće moći da ga pokvari.
Reč „novo“ koja se u Otkrivenju koristi u opisu novog neba i nove zemlje ne odnosi se na vreme ili poreklo, nego na vrstu i kvalitet. Drugim rečima, Bog dolazi da preobrazi tvorevinu tako da ubuduće odražava svu slavu i veličinu koju joj je prvobitno namenio. Satana neće imati to zadovoljstvo da vidi Boga kako uništava svoju tvorevinu. On će je pročistiti vatrom, kao što je u Nojevo vreme to učinio vodom (2. Petrova 3,5-7).
Stoga će nova zemlja i dalje biti zemlja. To će biti fizičko mesto na kome će živeti ljudi u telu, ali ovog puta „će zemlja biti puna poznanja Gospodnjeg kao more vode što je puno“ (Isaija 11,9). Zato nije ni čudo što cela tvorevina čeka i čezne da se oslobodi od robovanja grehu i propadanju (Rimljanima 8,19-22)!
Ta nova tvorevina je vredna čekanja. Vredno je živeti i umreti za nju. Bog će obnoviti sve – našu dušu, um, telo, pa čak i okruženje u kome živimo. Više neće postojati ništa od onoga što trenutno kvari život na zemlji, a sve čemu se nadamo i što očekujemo tada će se ostvariti.
Zato „u sebi uzdišemo očekujući“ (Rimljanima 8,23). Nema potrebe da očajavamo, koliko god da nam život postane taman – jer nas čeka dan kad će Bog obrisati naše suze. A „to očekujemo sa strpljenjem“ (25. stih). Ne moramo da se trudimo da steknemo sve što mislimo da nam je sada potrebno, bez obzira na to koliko nas to mami – jer dan kada će Bog doneti svu radost i zadovoljstvo koje možemo da zamislimo leži pred nama. Neka reči koje će vas danas voditi budu željno iščekivanje i strpljenje.
