Život prolazi mnogo brže nego što možemo da zamislimo. Lepo se sećam rođenja svog prvog deteta – pa ipak, činilo mi se da je prošlo samo nekoliko nedelja, a već je bilo tinejdžerskog uzrasta. Kad smo bili mali, period od 1. do 25. decembra bi nam se otegao kao gladna godina; sada nam pak godine prolaze sve brže i brže. Odjednom se budimo stariji i sve češće čujemo kako je umro neko naših godina; tada shvatamo da je život zaista kratak. Cvetamo neko vreme, ali ne zauvek.
Dok starimo, naše fizičke i mentalne sposobnosti su sve manje, stari prijatelji umiru, neke uobičajene, rutinske aktivnosti nestaju, a ambicije koje smo gajili veći deo života prestaju da budu tako jake i privlačne. Ipak, ovakve stvari ne treba da nas navedu na očajanje, već da nas stimulišu. I mi, kao trava, imamo ograničeni broj dana, ali svaki od njih nosi priliku! Kao što teolog Derek Kidner piše: „Smrt nas još nije sustigla: slobodno neka zvecka svojim lancima, to će nas samo podstaći na akciju.“1 Čak i kad nam od života ostane samo još nekoliko minuta, možemo podići oći i pogledati „njive“ – one koji žive i rade oko nas, a koji još ne poznaju Isusa kao Gospoda i Spasitelja, koji ne poznaju tu čvrstu i večnu Gospodnju ljubav. Kao što je Isus rekao, te njive se već „žute za žetvu“ (Jovan 4,35).
Biblija nam ne kaže da Hristu počnemo da služimo tek kad završimo školovanje ili se venčamo, uselimo u stan i sredimo ili kad odemo u penziju. Ne, ona nas poziva da to činimo danas. Mudra osoba zna da je njeno vreme ograničeno i da je najbolje da ga troši na rad za Gospoda. I zato, bilo da ste na početku ili vrhuncu života, ili da pak „podvlačite crtu“, pre nego što vas snaga ruku izda, pre nego što vam zubi, oči i uši oslabe, da li ćete se odlučiti da sve podredite Isusu Hristu? Ako čekate sutrašnji dan, tada će možda biti prekasno. Kao što je Č. T. Stad jednom rekao:
Jedan je život i brzo će nestati,
samo za Hrista učinjeno će ostati.
Posmatrajmo, zato, dane svog života kao „travu“, što i jeste. Potrošimo ih s poštovanjem prema Bogu koji će nas večno voleti – i trošimo ih ne u građenju sopstvenog carstva na pesku, već u radu za jedino carstvo koje će trajati doveka. Dok tako živimo, molimo se da Gospod dovrši „delo ruku“ vaših (Psalam 90,17), danas i preko cele godine.
