Da li vam je drago što vi niste Bog?

Evo bar dela iskustva na koje psalmista misli kada kaže: „Dajte Gospodu silu.“ Šta radimo kada „dajemo Gospodu silu“?

Prvo, blagodaću Božjom, obraćamo pažnju na Boga i uviđamo da je jak. Obraćamo pažnju na njegovu silu. Potom odobravamo veličinu njegove sile. Dužno cenimo njenu vrednost.

Smatramo da je njegova sila čudesna. Ali, ono što čini ovo čudo koje doživljavamo čudom „davanja“— „Daj Gospodu silu!“ — jeste to što  nam je posebno drago što je veličina sile njegova, a ne naša.

Osećamo da postoji izrazita prikladnost u činjenici da je on beskrajno jak, a mi nismo. Volimo što je to tako. Ne zavidimo Bogu na njegovoj sili. Nismo željni njegove moći. Ispunjeni smo radošću što je sva sila njegova.

Sve se u nama se raduje što izlazimo iz sebe i posmatramo ovu moć — kao da smo stigli na proslavu pobede trkača na daljinu koji nas je pobedio u trci, a najveću radost našli smo u divljenju njegovoj snazi, umesto da negodujemo zbog našeg poraza.

Najdublji smisao života nalazimo kada naše srce slobodno izađe iz sebe da bi se divilo Božjoj sili, umesto da se okrene ka unutra da bi se hvalilo našom sopstvenom silom, ili da bi čak razmišljalo o njoj. Otkrivamo nešto od ogromnog značaja: duboko zadovoljstvo nije u tome da mi budemo Bog, nego da odustanemo od svih misli ili želja da budemo On.

U našem obraćanju pažnje na Božju silu, u nama se rađa spoznaja da je Bog stvorio univerzum da bismo mogli da doživimo vrhunsko zadovoljstvo u tome što nismo Bog i što se divimo Božjem Božanstvu – Božjoj sili. Ispunjava nas mirna spoznaja da je divljenje beskonačnom konačni kraj svih stvari koji donosi krajnje zadovoljstvo.

Drhtimo i pred najmanjim iskušenjem da tvrdimo da bilo kakva snaga dolazi od nas. Bog nas je učinio slabima da bi nas zaštitio od ovoga: „Ali ovo blago imamo u zemljanim posudama, da bude jasno da ova izvanredna snaga potiče od Boga, a ne od nas.“  (2. Korinćanima 4:7).

O, kolika li je to ljubav, kada nas Bog štiti da ne zamenimo večne visine divljenja njegovoj sili uzaludnim pokušajem da se hvalimo svojom silom! Velika radost nije biti Bog, nego videti Boga!

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Kako dajete Gospodu silu?“