U 1. Jovanovoj 3:8 piše: „Zato se pojavio Sin Božiji – da razori đavolja dela.“ Koja „đavolja dela“ Jovan ovde ima na umu? Odgovor je jasan na osnovu konteksta.
Prvo, jasno je da 1. Jovanova 3:5 predstavlja podudarnu misao: „A vi znate da se on pojavio da ukloni grehe […]” Izraz on se pojavio nalazimo i u 5. i u 8. stihu. Stoga je najverovatnije da su „đavolja dela“ koja je Isus došao da uništi zapravo gresi. Prvi deo 8. stiha to čini gotovo sigurnim: „Ko čini greh, pripada đavolu, jer đavo greši od početka.“
U ovom odlomku se govori o grehu, a ne o bolesti ili pokvarenim kolima ili lošim rasporedima. Isus je došao na svet da nas osposobi da prestanemo da činimo greh.
To vidimo još jasnije kad ovu istinu uporedimo s istinom iz 1. Jovanove 2:1: „Dečice moja, pišem vam ovo da ne grešite.“ To je jedna od velikih svrha Božića – jedna od velikih svrha Hristovog utelovljenja (1. Jovanova 3:8).
Ali postoji još jedna svrha koju Jovan dodaje u 1. Jovanovoj 2:1-2: „Ali, ako neko i zgreši, imamo Zastupnika kod Oca – Isusa Hrista, pravednika. On je žrtva pomirnica za naše grehe, i ne samo za naše nego i za grehe celog sveta.“
Sada pogledajte šta to znači: znači da se Isus pojavio na svetu iz dva razloga. Došao je da bismo mogli da prestanemo da činimo greh – to jest, došao je da razori đavolja dela (1. Jovanova 3:8) – i došao je da bi postojala žrtva pomirnica za naše grehe kad zgrešimo. Došao je da bude zamenička žrtva koja uklanja Božiji gnev zbog naših greha.
Posledice druge svrhe ne potiru prvu svrhu. Oproštenje nije dozvola za greh. Hristos nije umro za naše grehe da bismo popustili u borbi protiv greha. Ove dve svrhe Božića zapravo imaju sledeću posledicu: cena koja je jednom plaćena za sve naše grehe predstavlja slobodu i silu koje nam omogućuju da se borimo protiv greha – ne kao legalisti, koji žele da zarade svoje spasenje, i ne u strahu da ćemo izgubiti spasenje, nego kao pobednici koji s pouzdanjem i radošću skaču u borbu protiv greha, iako ona može da nas košta života.
