Glavni prioritet molitve

U Gospodnjoj molitvi, Gospod Isus uči da je glavni prioritet u molitvi da zatražimo od našeg nebeskog Oca da učini da se sveti njegovo ime. U nama. U crkvi. U svetu. Na sve strane.

Zapazite da je to molba, zahtev. To nije izjava ili hvalospev. To nije izraz slavljenja, već molbe. Godinama sam pogrešno čitao Gospodnju molitvu kao da je počinjala sa slavljenjem: „Slava Gospodu, Gospodnje ime je sveto, poštovano, visoko uvažavano!“ Ali to nije hvalospev. To je molba. To je molitva upućena Bogu da se pobrine da se sveti njegovo ime.

To je slično drugom tekstu, iz Matejevog evanđelja 9:38, gde nam Gospod Isus kaže da se molimo Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu. Ne prestaje da me zadivljuje to da mi, radnici, trebamo da budemo poučeni da tražimo od vlasnika farme, koji bolje poznaje žetvu od nas, da pridoda još radnika na svoju žetvu.

Ali nije li to isto ono što imamo ovde u Gospodnjoj molitvi – Isus nam govori da zamolimo Boga, koji je beskrajno ljubomoran na slavu svog imena, da se pobrine da se njegovo ime sveti, što znači da bude visoko uvažavano, poštovano, uzvišeno kao izuzetno dragoceno?

To može nas zadivi, ali ono se ovde nalazi. I to nas uči dvema stvarima:

1. Molitva ne podstiče Boga da čini stvari koje nije sklon da učini. On ima svu nameru da učini da se sveti njegovo ime. Ovo se nalazi na samom vrhu liste Božijih prioriteta. Ali svejedno mi treba da tražimo.
2. Molitva je Božiji način da uskladi naše prioritete sa njegovim prioritetima. Bog želi da velike stvari budu posledica naših molitava kada su naše molitve posledica njegovih uzvišenih ciljeva.  

Uskladite svoje srce sa Božijom ljubomorom da svetite njegovo ime, i molićete se sa velikim učinkom. Neka vaša prva i odlučujuća molitva bude da se sveti Božije ime, i vaše molitve će se uključiti u silu Božije ljubomore za njegovo ime.

Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige „Neka se sveti ime tvoje: po svoj zemlji“ („Hallowed Be Thy Name: In All the Earth“)