Kad je Božija ljubav najslađa

Ako se od Boga nadaš samo bezuslovnoj ljubavi, nada ti jeste velika, ali je ipak premala. Bezuslovna Božija ljubav nije najslađe iskustvo njegove ljubavi. Najslađe iskustvo je kad ti njegova ljubav kaže: „stvorio sam te da budeš toliko sličan mom Sinu da se radujem kad te vidim i kad s tobom provodim vreme. U tebi uživam, jer blistaš mojom slavom.”

Ovo najslađe iskusto nije bezuslovno, već zavisi od našeg preobražavanja u ljude čija su osećanja, izbori i dela Bogu ugodni.

Bezuslovna ljubav je osnova i izvor preobražaja ljudi; ona omogućava slast uslovne ljubavi. Da nas Bog nije bezuslovno voleo, on se ne bi spustio u naš neprivlačni život, niti bi nam dao veru, ujedinio nas sa Hristom, dao nam svog Duha i postepeno nas menjao da postanemo kao Hrist.

Ali kada nas bezuslovno odabere, pošalje Hrista da umre za nas i obnovi nas –  on pokrene jedan nezaustavljivi proces preobražaja koji će nas učiniti slavnima. Daje nam izvrsnost u kojoj najviše uživa, koja je od najbolje vrste, kao njegova. To vidimo u Efescima 5:25-27. Hrist je „zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju” (bezuslovna ljubav), „da je osvešta…da pred sebe postavi slavnu Crkvu” –to je uslov – da u njoj uživa.

Neizrecivo je i divno što je Bog bezuslovno dao da mu omilimo dok smo još bili grešnici. A divno je zato što nas ta bezuslovna ljubav vodi u večno uživanje u njegovoj veličanstvenoj prisutnosti.

Vrhunac uživanja je kad ne samo što gledamo njegovu slavu, nego je i odslikavamo.

„Da se ime našega Gospoda Isusa proslavi u vama, a vi u njemu” (2. Solunanjima 1:12).