Postoji obećanje koje odgovara svakom grehu koji ste u iskušenju da počinite i svakom obliku neverovanja koji vas čini nespremnima i zabrinutima. Na primer,
Kada sam zabrinut zbog toga što sam bolestan, borim se protiv neverovanja obećanjem: „Pravednika mogu snaći mnoge nevolje, ali ga Gospod iz svih njih izbavlja“ (Psalam 34,19). I ja sa drhtanjem prihvatam ovo obećanje, „znamo da nevolje donose strpljivost, strpljivost prekaljenost, a prekaljenost nadu. A nada nas ne izneverava jer se Božija ljubav već izlila u naša srca kroz Svetog Duha, koji nam je dat“ (Rimljanima 5,3-5).
Kada sam zabrinut zbog toga što starim, borim se protiv neverovanja obećanjem: „I kada ostarite, ja sam On, i kada vam kosa osedi, ja ću vas podupirati. Ja sam vas načinio i ja ću vas nositi, ja ću vas podupirati i ja ću vas izbavljati“ (Isaija 46,4).
Kada sam zabrinut u vezi sa umiranjem, borim se protiv neverovanja obećanjem da „niko od nas ne živi za sebe i niko ne umire za sebe. Ako živimo, za Gospoda živimo, i ako umiremo, za Gospoda umiremo. Živimo li, dakle, ili umiremo, Gospodu pripadamo. Jer, Hristos je zato umro i oživeo da bi i mrtvima i živima bio Gospod“ (Rimljanima 14,7-9).
Kada se brinem da ću doživeti brodolom svoje vere i da ću se udaljiti od Boga, borim se protiv neverovanja pomoću sledećih obećanja: „Onaj koji je u vama započeo dobro delo, dovršiće ga do Dana Hrista Isusa“ (Filipljanima 1,6); i „zato on i može sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, jer uvek živi da za njih posreduje“ (Jevrejima 7,25).
Dakle, borimo se, ne protiv drugih ljudi, nego protiv svog neverovanja. To je koren zabrinutosti, koji je, pak, koren mnogih drugih grehova.
Zato upravimo svoj pogled u dragocena i veoma velika Božija obećanja. Uzmite Bibliju, zamolite Svetog Duha za pomoć, gomilajte obećanja u svoje srce i dobar rat ratujte – da živite verom u buduću milost.
