Jedno od pitanja koje sam postavljao kad sam propovedao o ljubavi prema neprijateljima koja se spominje u stihu Matej 5:44 bilo je: Kako da voliš nekoga ko te je oteo i zatim ubio?
Kako da to uradimo? Odakle dolazi snaga za takvu ljubav? Zamislite samo koliko je to zapanjujuće kad se desi u stvarnom svetu! Da li bilo šta može više od ovoga da pokaže koliko je Hristos stvaran, istinit i silan?
Verujem da nam Isus za ovu radikalnu, samopožrtvovanu ljubav opisanu u Mateju 5:44 ključ daje u istom poglavlju, nešto pre ovog stiha.
U Mateju 5:11-12 on ponovo priča o progonstvima, baš kao što je i u 5:44 rekao: „Ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje“. Ovi stihovi su izuzetni jer Isus kaže da smo u stanju ne samo da izdržimo maltretiranje neprijatelja, već i da se radujemo kad se to desi. „Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone… Radujte se i kličite.“
Ovo nam deluje još teže izvodljivo od molitve za neprijatelja, ili činjenja dobra neprijatelju. Kad bih mogao da uradim ovu za čoveka nemoguću stvar − naime,da se radujem što me progone − onda bih mogao i da volim svoje progonitelje. Ako je čudo radosti usred strahota nepravde, bola i gubitka moguće, onda bi i čudo ljubavi prema počiniocima bilo moguće.
Isus nam u ovim stihovima daje ključ za radost. Kaže: „Jer je nagrada vaša velika na nebesima“. Radovaćemo se ako verujemo u buduću Božju blagodat, to jest, ako smo zadovoljni svime što nam Bog obećava. On kaže: „Radujte se, jer je vaša nagrada na nebesima velika“. Naša radost u progonstvima je radost sa nebesa koja je dotekla nazad u ovaj trenutak užasa i oslobodila nas da volimo. Dakle, ta radost je oslobađajuća moć da ljubimo neprijatelje čak i kad nas progone.
Ako je to tačno, onda je zapovest da ljubimo implicitno i zapovest da naše misli usmerimo na stvari koje su gore − na sve što nam je Bog obećao − a ne na stvari koje su na zemlji (Kološanima 3:2).
Zapovest da volimo neprijatelja je zapovest da nadu i najdublje duševno zadovoljstvo nađemo u Bogu i njegovoj velikoj nagradi − a to je njegova buduća milost. Ključ za radikalnu ljubav je vera u buduću blagodat. U trenu agonije moramo biti ubeđeni da je Božja ljubav „bolja od života“ (Psalam 63:3). Ljubavlju prema neprijatelju nećemo zaraditi nagradu na nebu, već ćemo, ako cenimo i volimo nagradu na nebu, zadobiti snagu da volimo neprijatelja.
