Lek za ponos

Jakov govori o ponosu i nadmenosti i kako se iskazuju na suptilne načine. „A vi se još i hvalite svojom nadmenošću! Svako takvo hvalisanje je zlo.“

Kada razmotrimo tri kategorije iskušenja za oslanjanje na sebe, a to su oblasti mudrosti, moći i bogatstva, sve one daju moćan podsticaj za krajnji oblik ponosa, a to je naime ateizam. Najsigurniji način da mi budemo vrhovna vlast u svim našim procenama jeste da poričemo da postoji bilo šta što je iznad nas.

Zbog toga se ponosni ljudi bave gledanjem na druge sa visine. K. S. Luis je rekao: „Ponosan čovek uvek gleda na stvari i na ljude sa visine, i naravno, dokle god gledate dole, ne možete videti nešto što je iznad vas“ (Hrišćanstvo).

Ali da bi sačuvali ponos, jednostavnije je reći da gore nema ništa da se vidi. „U svojoj ga oholosti on ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj“ (Psalam 10:4). Na kraju krajeva, ponosni ljudi moraju da ubede sami sebe da nema Boga.

Jedan od razloga za to je to što Božija realnost u velikoj meri prožima sve životne sitnice. Ponos ne može da toleriše Božiju prisnu uključenost u upravljanje vasionom, a kamoli u detaljne, svakodnevne životne poslove.

Ponos ne voli Božiju suverenost. Stoga, ponos ne voli postojanje Boga jer je Bog suveren. Ovo se može izraziti tako što će neko reći: „Nema Boga.“ Ili se može iskazati tako što će reči: „Idem u Atlantu za Božić.“

Jakov kaže: „Ne budite tako sigurni.“ Umesto toga, trebalo bi da kažete: „Ako Bog da, bićemo u životu i otići ćemo u Atlantu za Božić.“

Suština onoga što Jakov govori je da Bog vlada nad tim da li ćete stići u Atlantu i da li ćete biti živi da do kraja pročitate ovu dnevnu pobožnost. Činjenica da nemate čak ni kontrolu nad tim da li će te pročitati do kraja ovu dnevnu pobožnost, a da ne dobijete moždani udar, deluje krajnje uvredljivo samodovoljnosti ponosa.

Jakov kaže da je neverovanje u suvereno pravo Boga da upravlja pojedinostima vaše budućnosti nadmenost.

Način da se borimo sa ovom nadmenošću jeste da se pokorimo Božijoj suverenosti u svim pojedinostima našeg života i da se oslonimo na njegova nepogrešiva obećanja da će pokazati svoju snagu u naše ime (2. Knjiga dnevnika 16:9), da će nas pohoditi dobrotom i milošću u sve dane (Psalam 23:6) i da će nas opremiti svime što nam je potrebno da živimo njemu na slavu (Jevrejima 13:21).

Drugim rečima, lek za ponos je nepokolebljiva vera u Božiju suverenu buduću milost.

Ova dnevna pobožnost je odlomak sa 90. strane „Buduće milosti“.