Ljudi koji se hvale Isusom i nadaju se u njega su Božija kuća. Što znači da je Isus upravo ovog dana – ne samo u Mojsijevo vreme ili za vreme njegovog boravka na zemlji – već upravo ovog dana on je naš Stvoritelj, naš Vlasnik, naš Gospodar, naš Opskrbitelj.
Isus se naziva „graditeljem“ ove kuće. Mojsije nije bio graditelj. On je bio deo kuće. Zato kaže da je Isus „dostojan veće slave nego Mojsije, baš kao što graditelj kuće ima veću čast od kuće.“ Tako da je Mojsije, koliko god bio važan u vođenju kuće i davanju Božije reči kući, još uvek je bio samo deo kuće. Ali Isus je sagradio kuću.
Dakle, ako se hvalimo Isusom i nadamo se u Isusu, mi smo kuća, a Isus je naš Graditelj, naš Vlasnik, Gospodar i Opskrbitelj. On ne dozvoljava da mu se kuća uništi ili da propadne.
Zatim pisac vrši promenu u slikovitom izlaganju – od graditelja i kuće, do sina i sluge. „Mojsije je, doduše, bio veran kao sluga u svoj Božijoj kući . . . ali Hristos je veran kao Sin nad svojom kućom.“ Dakle, Hristos je postao deo kuće – deo doma – koju je sagradio. Ali uprkos tome, njegova slava je daleko iznad Mojsija. Mojsije je bio sluga. Hristos je sin. Naslednik.
I mi smo deo ovog doma. Jevrejima 3:6: „A njegova kuća smo mi, ako se držimo pouzdanja i nade kojima se hvalimo.“ Svakako, poštujmo i dajmo Mojsiju ono što mu pripada. Ali glavna misao cele Poslanice Jevrejima je sledeća: Hristos je uzvišeniji. Uzvišeniji u svakom pogledu. On je graditelj kuće Božijeg naroda. I on je Sin u kući Božijeg naroda. Poštujmo Mojsija. Ali slavimo Isusa – našeg Stvoritelja, našeg brata.
