Molitveni uzvik

Molitva je odgovor na obećanja, odnosno na sigurnost u buduću Božiju blagodat.

Molitva je povlačenja sredstava sa računa na koji je Bog položio sve svoje zalihe buduće blagodati.

Molitva nije slepa nada da bi tamo negde mogao da postoji dobronamerni Bog. Molitva se oslanja na Božija obećanja i svakog dana se obraća Bogu, crpeći zalihe buduće blagodati potrebne za taj dan.

Obratite pažnju na vezu koja stoji između dve polovine ovog sjajnog stiha. Primetite reč „zato“: „Jer sva Božija obećanja nalaze svoju potvrdu u Hristu. Zato (stoga) i govorimo „amin“ kada slavimo Boga po Isusu Hristu.“

Da bismo bili sigurni da to uviđamo, promenimo redosled ove dve polovine stiha: Kada se molimo, govorimo Bogu »amin« kroz Hrista, jer je Bog izrekao odlučujuće »amin«, odnosno, potvrdio je sva svoja obećanja u Hristu. Molitva je molba Bogu koja je puna pouzdanja da će on ispuniti svoja obećanja buduće blagodati – radi Hrista. Molitva povezuje našu veru u buduću blagodat sa temeljom svega toga, Isusom Hristom.

Što nas dovodi do poslednje tačke: „Amin“ je dragocena reč s punim značenjem u vreme molitve. Ona ne znači prvenstveno: „Da, sada sam izgovorio ovu molitvu“. Ona prevashodno znači: „Da, Bog je dao sva ova obećanja.“

„Amin“ znači: „Da, Gospode, ti to možeš. Znači: „Da, Gospode, silan si. Da, Gospode, mudar si. Da, Gospode, milostiv si. Da, Gospode, sva buduća blagodat dolazi od tebe i našla je svoju potvrdu u Hristu.”

„Amin“ je uzvik nade i sigurnog pouzdanja nakon molitve za pomoć.

Ova dnevna pobožnost je odlomak sa 105. strane „Buduće blagodati.“