Božja ljubav koja bira − ljubav kojom bira sebi narod − apsolutno je besplatna. To je blagodatno izobilje njegove bezgranične sreće koju vodi njegova beskrajna mudrost.
5. Mojsijeva 10:14-15 opisuje radost s kojom je Bog od svih naroda na zemlji odabrao Izrailj. Primetimo dve stvari.
Kao prvo, zapazimo kontrast između stihova 14 i 15. Zašto Mojsije spominje izbor Izrailja dok govori o tome kako Bog poseduje sav univerzum? Zašto u 14. stihu kaže: „Gospoda je Boga tvog nebo i zemlja“, a potom u 15: „I izabra… vas između svih naroda“?
Izgleda da to čini da bi otklonio svaki nagoveštaj da je Bog morao da odabere baš taj narod − da je njegov izbor bio ograničen i da je nekako bio primoran da ga odabere. Poenta je u odbacivanju paganske ideje da bog može imati pravo i autoritet da ima svoj narod, ali ništa više od toga.
Istina je da je Jahve jedini istiniti Bog. Njegovo je sve u svemiru i on ima pravo i autoritet da izabere i ima koji god narod hoće.
Zato je za Izrailj neizrecivo divna istina to što je upravo njih odabrao. Imao je pravo i privilegiju da izabere bilo koji narod na celom svetu kako bi ostvario svoj cilj otkupljenja. Ili sve njih. Ili nijedan.
Zato, kad sebe naziva „njihovim Bogom“, to ne znači da je na ravnoj nozi sa bogovima Egipta ili Hanana. Ti bogovi i ti narodi pripadaju njemu. Da je tako hteo, odabrao bi potpuno drugi narod za svoje planove.
Stihovi 14 i 15 stoje ovako jedan uz drugog kako bi naglasili slobodu i Božja sveobuhvatna prava i autoritet.
Druga stvar koju treba da primetimo (u 15. stihu) jeste način na koji Bog pokazuje svoju suverenu slobodu: njemu „omileše tvoji oci“. „Ali samo tvoji oci omileše Gospodu.“ Slobodno je odlučio da voli te pretke.
Božja ljubav za Izrailjeve pretke bila je slobodna i milostiva; nije bila ograničena bilo čime što su ti preci bili po svom jevrejskom rodu ili vrlinama.
Ovo je i za nas lekcija. Nama koji verujemo u Hrista − Bog je i nas isto tako slobodno odabrao. Ne zbog nečega u nama, već zato što mu je to jednostavno pričinjavalo zadovoljstvo.