Božić je obeležio početak najuspešnijeg Bogom danog nazadovanja. On je uvek uživao u pokazivanju svoje sile kroz prividni poraz. Taktički se povlačio da bi ostvario strateški važne pobede.
U Starom zavetu čitamo kako su Josifu, jednom od Jakovljevih dvanaest sinova, u snu obećane slava i moć (Postanje 37:5-11). Ali da bi ostvario tu pobedu, morao je da postane rob u Egiptu. I kao da to nije bilo dovoljno, kad su mu se okolnosti popravile jer je bio čestit, snašlo ga je nešto još gore od ropstva: bačen je u zatvor.
Ali sve je to bio deo nauma – Božijeg nauma za njegovo dobro i za dobro njegove porodice, a u krajnjoj liniji iza dobro celog sveta! Jer, tamo, u zatvoru Josif je sreo faraonovog peharnika, koji ga je na kraju odveo pred faraona, a ovaj ga je postavio da upravlja Egiptom. Tako se njegov san konačno ostvario. Braća su mu se poklonila, a on ih je spasao od gladi. Kako neobičan put do slave!
Ali to je bio Božiji put, čak i za njegovog Sina, koji je samog sebe učinio ništavnim uzevši obličje roba, pa čak i gore od roba – zatvorenika – i bio pogubljen. Ali i on je, poput Josifa, ostao čestit. „Zato ga je Bog i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na Isusovo ime savije svako koleno“ (Filipljanima 2:9-10).
To je put koji Bog ima i za nas. Obećana nam je slava – ako stradamo s njim kao što piše u Rimljanima 8:17. Put gore vodi naniže. Put napred vodi unazad. Put do uspeha vodi kroz nazadovanja koja je odredio sâm Bog. Ona će nam uvek izgledati kao neuspesi, ali Josif i Isus mogu ovog Božića da nas pouče sledećem: Ono što su Satana i zli ljudi naumili za zlo „Bog je […] naumio za dobro“ (Postanje 50:20).
Ne strahujte, o vernici,
od ovih oblaka,
jer prepuni su milosti
i blagoslova.
