Pavle je spasen nas radi

Pavle se obratio nas radi. Da li ste čuli? Ponoviću: „Nego zato bih pomilovan, da na meni prvom Isus Hristos pokaže svu svoju strpljivost za primer onima koji će verovati u njega za život večni“. To se odnosi na nas − na tebe i mene.

Nadam se da ćeš ovo shvatiti vrlo lično. Bog je tebe imao u vidu kad je odabrao Pavla i na ovakav način ga spasao svojom bezgraničnom milošću.

Ako uzveruješ u Isusa za večni život − ili ako tek treba to da uradiš − Pavle se obratio Hristu tebe radi. Svrha baš onakvog obraćenja kakvo je on doživeo je da ti pokaže Hristovu neverovatnu strpljivost.

Prisetimo se da je pre obraćenja Pavlov život bio jedno dugo, dugo proganjanje Isusa. „Zašto me goniš?”, zapitao ga je Isus na putu za Damask (Dela apostolska 9:4). „Ne veruješ i buniš se protiv mene, a to znači da me goniš!“ Pa ipak, Pavle nam u Galatima 1:15 kaže da ga je Bog za apostolsku službu izdvojio još od utrobe matere. To je zapanjujuće. To znači da je sav njegov život sve do obraćenja bio jedno neprekidno grđenje Boga i beskrajno odbacivanje i ruženje Isusa − koji ga je odabrao da bude apostol i pre nego što je rođen.

Zato Pavle kaže da je njegovo obraćenje briljantan prikaz Isusovog strpljenja. A upravo to je ono što nam i danas nudi.

Nas radi je Isus spasao Pavla tada i na taj način. To je uradio da bi nam pokazao „svu svoju strpljivost“(1. Timoteju 1:16). Da se ne bismo obeshrabrili. Da ne bismo pomislili da zapravo ne može da nas spasi. Da ne bismo mislili da je sklon gnevu. Da ne bismo pomislili da smo prekardašili. Da ne bismo mislili da naši najmiliji ne mogu da se obrate − iznenada i neočekivano, beskrajnom i izobilnom Isusovom milošću.