Pet svrha patnje

Retko kada smo upoznati sa specifičnim razlozima za naše patnje, ali nam Biblija daje razloge na opštem nivou, koji održavaju našu veru.

Dobro je zapamtiti neke od ovih razloga kako bismo, kada se iznenada nađemo pogođeni nevoljama, ili u slučaju da imamo priliku da pomognemo drugima u njihovoj nevolji, mogli da se prisetimo nekih istina koje nam je Bog dao da nam pomogne da ne izgubimo nadu.

Evo jednog načina da zapamtite: 5P, odnosno imamo pet reči koje počinju slovom p (ili ako vam je jednostavnije da zapamtite, izaberite samo tri i pokušajte da ih memorišete).

Opšte Božije svrhe naših patnji uključuju:

Pokajanje: Patnja je poziv nama i drugima da prestanemo da cenimo bilo šta na svetu više od Boga. U Luki 13:4-5 stoji:

„Ili, zar mislite da su onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i pobila ih, bili krivlji od ostalih jerusalimskih stanovnika? Nimalo! Kažem vam: ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti.“

Pouzdanje: Patnja je poziv da se pouzdamo u Boga, a ne u oslonce za održavanje života koje nam nudi ovaj svet. U 2. Korinćanima 1:8-9 piše:

„Hoćemo, naime, da znate, braćo, da je nevolja koja nas je snašla u Maloj Aziji toliko prevazilazila naše snage, da smo izgubili svaku nadu da ćemo ostati u životu. U stvari, u sebi smo se već pomirili sa smrtnom kaznom, da se ne bismo pouzdali u same sebe, nego u Boga koji uskrsava mrtve.“

Pravednost: Patnja je vaspitna mera našeg nebeskog Oca punog ljubavi, kako bismo došli do udela u njegovoj pravdenosti i svetosti. U Jevrejima 12:6, 10-11 piše:

„Jer Gospod kori onog koga voli, i tuče svakog koga prihvata za sina…“ On nas kori za naše dobro, da bismo imali udela u njegovoj svetosti. Na trenutak svaki prekor više deluje bolno nego prijatno, ali kasnije donosi mirne plodove pravednosti onima koji su njime obučeni.

Poklon: Patnja priprema za nas veliki poklon na nebu koji će hiljadu puta nadoknaditi svaki gubitak koji smo imali ovde. U 2. Korinćanima 4:17 stoji:

„Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.“

Na kraju dolazi podsetnik: patnja nas podseća da je Bog poslao svog Sina na svet da strada da naša patnja ne bi predstavljala Božiju osudu, nego očišćenje. U Filipljanima 3:10 piše:

„da bih upoznao njega i silu njegovoga uskrsenja, i sudelovao u njegovim patnjama, nalikujući njemu u njegovoj smrti.“

Dakle, razumljivo je da hrišćansko srce zavapi „Zašto?“ kada je suočeno s patnjom, pošto ne znamo većinu specifičnih razloga za našu patnju, pa se pitamo: „Zašto sada? Zašto na ovaj način? Zašto toliko dugo?“ Ali ne dozvolite da vas nepoznavanje specifičnih razloga navede da previdite ogromnu pomoć koju Bog daje u svojoj reči tako što nam iznosi njegove opšte, odnosno više svrhe za nas.

„Čuli ste za Jovovu strpljivost i videli ste šta je Gospod na kraju učinio, jer je Gospod veoma milostiv i milosrdan“ (Jakovljeva 5:11).

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Priprema za iznenadnu patnju.“