Moguće je tražiti Boga bez proslavljanja Boga. Ako želimo damu u našem traganju za njim damo slavu, moramo ga tražiti zbog radosti zajedništva sa njim.
Razmotrite subotu kao ilustraciju za to. Gospod prekoreva svoj narod što su svoje zadovoljstvo tražili na njegov sveti dan. „Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan.” Šta on ovde misli? Da li misli da ne treba da tražimo radost na dan Gospodnji? Ne, jer sledeća stvar koju kaže je: „ako prozoveš subotu milinom.” Zatim u 14. stihu kaže: „Tada ćeš se veseliti u Gospodu.” Dakle on kritikuje da se oduševljavaju svojim poslovima u subotu umesto što se raduju lepoti svog Boga i odmora i svetosti koji taj dan simbolizuje.
On ne prekoreva njihov hedonizam. On prekoreva slabost tog hedonizma. Oni su se zadovoljili sekularnim interesima i njima su odali veću čast negoli Bogu. Obratite pažnju da je nazivanje subote milinom paralelno nazivanju svetog dana Gospodnjeg slavnim. „Ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnijem. . .” To jednostavno znači da poštuješ ono čemu se raduješ ili proslavljaš ono u čemu uživaš.
Uživanje u Bogu i slavljenje Boga jeste jedno isto. Njegovi večni planovi i naše večno zadovoljstvo su ujedinjeni. Za to je Dan Gospodnji. Zapravo, ceo život je postoji zbog toga.
