U Mateju 6:25-34 ima barem sedam obećanja koja je Isus osmislio da bi nam pomogao da se borimo za veru i da se oslobodimo brige. Juče smo videli prva dva obećanja ; danas ćemo pogledati obećanja 3 i 4.
Obećanje broj 3:
„Koji od vas, brinući se, može svom životu da doda i jedan jedini sat?” (Matej 6:27)
I ovo je jedna vrsta obećanja – jednostavno obećanje, koje govori o stvarnosti i koje možete da otkrijete iz iskustva: to što brinete prosto vam ne donosi nikakvo dobro. To je sigurno. To nije glavna misao celog ovog odlomka, ali nekad prosto moramo da budemo strogi prema sebi i da kažemo: „Slušaj, ovo sekiranje je potpuno beskorisno. Ne obećava ništa dobro. Ne samo da ćeš sam sebi upropastiti dan, nego ćeš pokvariti dan i drugim ljudima. Ostavi se toga. Prepusti brige Bogu, a ti nastavi da radiš svoj posao.”
Zabrinutost ne postiže ništa značajno. I to je obećanje. Verujte u to obećanje i ponašajte se u skladu sa njim.
Obećanje broj 4: „Pogledajte kako rastu poljski ljiljani: ne rade i ne predu. A ja vam kažem da ni Solomon, u svem svom sjaju nije bio odeven kao jedan od njih. Ako, dakle, Bog tako odeva poljsku travu – koja danas jeste, a sutra se baca u vatru – zar neće mnogo više oblačiti vas, maloverni?” (Matej 6:28-30)
U odnosu na poljske ljiljane, vi kod Boga imate veoma veliku prednost, zato što ćete živeti zauvek i moći ćete, kao njegova ljubljena deca, da ga uzvisujete u večnosti. Bog ima toliko nepresušan izvor stvaralačke energije i ljubavi da njome izdašno obasipa i cvet koji traje samo nekoliko dana. Svakako će onda iskoristiti tu svoju energiju i stvaralačku sposobnost da se stara za svoju decu, koja će živeti večno.
Pitanje je samo: hoćemo li verovati u to obećanje i odbaciti brigu?
