„Jačajući“ je prava reč. Apostol Pavle se molio za crkvu u Kolosi da jača „sa svakom snagom shodno moći njegove slave – za svako strpljenje i istrajnost“ (Kološanima 1:11). Istrajnost je dokaz unutrašnje snage.
Nestrpljivi ljudi su slabi i stoga zavise od podrške spolja − na primer, od rasporeda koji se mora ispoštovati i okolnosti koje će pomoći njihovom krhkom srcu. Kad im nešto poremeti planove, njihovi izlivi besa, kletve, pretnje i gruba kritika ne zvuče baš slabićki; ipak, sva ta galama jeste samo zamaskirana slabost. Istrajnost zahteva neverovatnu unutrašnju snagu.
Hrišćaninu ta snaga dolazi od Boga. Zato se Pavle moli za Kološane. Traži od Boga da ih ojača za strpljivu istrajnost kakvu hrišćanski život zahteva. Ali kad kaže da jačaju sa svakom snagom „shodno moći njegove [Božje] slave“, on ne misli samo da je potreban uticaj božanske moći da bi osoba postala strpljiva. On smatra da je vera u tu „moć slave“ kanal preko koga dobijamo snagu da budemo strpljivi.
Strpljenje je zaista dar Svetog Duha (Galatima 5:22), ali Sveti Duh osnažuje (zajedno sa svim darovima) kad poruku koju čujemo prihvatimo verom (Vidi Galatima 3:5, NSP). Zato se Pavle moli da nas Bog poveže sa „svakom snagom“ koja će ojačati strpljivost. A s njom se povezujemo pomoću vere.