Šta znači blagosiljati Gospoda

Psalam počinje i završava se isto: psalmista poučava svoju dušu da blagosilja Gospoda –  „Blagosiljaj dušo moja Gospoda”. I anđelima i nebeskim vojskama i delima Božijih ruku psalmista objavljuje da treba da blagosiljaju Boga.

Blagosiljajte GOSPODA, anđeli njegovi, jaki i snažni, koji činite po njegovoj reči i slušate njegove naredbe! Blagosiljajte GOSPODA sve vojske njegove, sluge njegove, što činite kako mu je drago! Blagosiljajte GOPSODA, sva dela njegova, gde god da je mesto u kome on vlada! Blagosiljaj, dušo moja GOSPODA! (Paslam 103:20-22 NSP)

Ovaj psalam je potpuno usredsređen na blagosiljanje Gospoda. Šta znači blagosiljati Gospoda?

To znači govoriti lepo o njegovoj veličini i dobroti – i odista misliti, iz dubine duše, to što govorimo.

U prvom i poslednjem stihu ovog psalma, „Blagosiljaj, dušo moja, GOSPODA”, David zapravo kaže da iz sveg srca moramo govoriti istinu o Božijoj dobroti i veličini. Ako blagosiljamo Boga samo ustima, a ne iz dubine duše, zapravo smo licemeri. Isus je rekao: „Ovaj narod me usnama poštuje, a srce mu je daleko od mene” (Matej 15:8). David je svestan te opasnosti i zato poučava samog sebe. Svojoj sopstvenoj duši kaže da ne dopusti da se to dogodi.

„Dođi, dušo, pogledaj Božiju veličinu i dobrotu. Pridruži se mojim ustima, i hajde da blagosiljamo Gospoda svim svojim bićem. Dušo moja, neću da budem licemer.”